Наша књижевност

АБА

рактеристичне као одраз великог и врло активног интересовања Максима Горког за питања поетске тематике и облика. У те две бајке Горки је унео читав низ пародија на „гробљанску лирику. Међутим, песничко дело Горког у току последње две и по деценије његова живота не састоји се само од пародија и стихова који прате приповедне текстове. Све до краја живота Горки је писао стихове и тврдио, штавише. да их пише свакодневно. · - -

Избор из поезије Максима Горког у издању Државног издавачког подузећа Хрватске „Зора“ (серија- „Мала библиотека“, уредник Густав Крклец, свеска 72) пружа читаоцима најзначајнија песничка дела великог књижевника у преводима који су књижевни и успели, ма да се ту п тамо морају учинити извесне замерке. Густав Крклец, који је својим преводом бајке „Девојка и смрт“ учинио видну услугу превођењу Горкога и преводној књижевности у целини, добро је пренео врло изразит, али помало опор ритам тог песничког дела. Међутим, превод трећег одељка бајке

није на висини Крклечевог преводи“ : лачког рада (сликови: сада-тада, се--

би-теби). Ма колико да су широке слободе које се морају допустити

приликом превођења у стиху, сматрам ·

да их је Крклец прекорачио у своме преводу двају завршних стихова тога

одељка. Ти стихови, преведени у про- :

зи, гласе: „Девојка јеца од среће, Смрт гунђа: „Та иди, одмах иди!“

Крклец преводи:

„У дјевојке срце хтеде пући, Смрт се мршти: „Иди... Бјеж ми с пута!“

Ово „Бјеж' ми с пута“ не одговара смислу даљег текста: Смрт је дуго чекала Девојку не мичући се с места.

Добришша Цесарић има у овој књизн лепе песничке преводе „Пјесме о Буревјеснику“ и „Пјесме о Соколу“, док му је превод „Влашке легенде“ знатно слабији. Додуше, Цесарић је успео у ономе што је заправо најзначајније. ;

Књижевност

Поред већ споменутих песама, у књигу су ушле песма у прози „Човјек“ у преводу Григора Витеза и „Балада о грофици Елен де Курси“ коју је превео Густав Крклец. -

л 3.

- БИБЛИОГРАФСКА ГРАЂА О ЈОВАНУ ИЛИЈЋУ

Пре педесет година умро је у Београду Јован Илијћ, |= у РБеснику 20/8 септембра 1824 т у Београду 25/12 марта 1901], песник и политичар.

Библиографија засебно штампаних дела

ћ.

__1. (1858) — Кратка историјаГркан Гурака за младеж. Београд, 1853 (Невиђено).

- 9. (1854) =— Песме Јована Илијћа. У Београду правитељ-

ственом књигопечатњом 1854; 80:

стр. 98.

3. (1858) — Песме Јована 'Илијћа. Друга свеска. У Новом

Саду, у печатњи др Дан. Медаковиа“ 1856: 805 стр. 99.

4. (1859) — Поглед на садашње стање наше. Београд, 1859 (Политичка брошура). (Невиђено). 5

5. (1860) — Српска писменица. Нови Сад, 1860. (Невиђено).

6. (1868) — Пастири ЈИ. У Београду, у Државној штампарији 1868; 8': стр. 60. -

1. (1891) — Дахире Ј. ИМ У Бе= ограду. Штампано у Штампарији Краљевине- Србије 1891; 8"; стр. 103.

8. (1894) — Песме Јована Илијћа. Са предговором ЈБ.(убомира) Ст(ојановића). Издање Српске књижевне задруге, књига 17. У Београду штампано у штампарији Петра К. Танасковића, 1894: 20Х14; стр. МЕ 22

9. (1929) — Целокупна де ла Јована Илијћа. За штампу приредио и предговор написао Јаша М. Продановић: Са сликом писца. Издање „Народне просвете“. Библиотека Српских писаца, књига 17. Београд, 1929; 20Х 14: стр. ХХХМШ--579.