Наша књижевност

ПРОБЛЕМИ НАШЕГ ЈЕЗИКА)

Има једна стара, позната анегдота о Вуку и Његошу. Његош се жалио Вуку на недовољну гипкост и оскудну изражајност нашег језика. Вук, оптимиста и уверен у стваралачку снагу народа, одговорио му: „Ако народу шта у језику затреба, он ће то већ створити, чим му устреба“. Дакле, по тој анегдоти, Вук је мислио да извесно фарме, облици, обрти, окрети и изрази нису нужни све док се не јави потреба за њима. А чим се потреба јави — ето и њих, народ ће их

створити.

Међутим, не треба губити из вида једно: „велики језици цивилизације“ (како из назива Меје) наслеђивали су облике и могућности неопходне учене речи и обредне тековине од својих претходника, од старијих језика, тако да нису морали сваки пут, ама сваки пут да прибегавају новом и напорном стваралачком акту. Сем тога (а ту теорију Меје ошширно излаже у свима сво јим делима) једни народи и језици редовно су „пресликавали изразе, обрте, окрете, метафоре из других језика („Сајаџег“ — то је стручан израз Мејеов; наш Мика Петровић у својим математичко - језикословним проучавањима употребљује реч „пресликавати). Сећам се кад сам први пут читао Јеванђеље на грчком: мисао безазлена и једноставна, мисао људи простих и надахнутих; а одело у које је обучена, одело великашко и адвокатско: тога са безбројем набора и прелива. Мисао је дошла, У томе преобиљу од разлика — које нису ни наговештене довољно, а камоли до израза добачене — дошла је, некако, још безавленија, _ али и чудеснија. Има дакле — и како често — неслагања и контрапункта између језика који чуство носи и чуства ко је се језику у то-

_кове баца! По Вуку, пак, језик би имао да расте са чуством н мишљу,

па да им увек буде под меру. Али ми се нисмо нашли сами на земљи, сами са нашим језиком. Око нас кључала је историја, а њени развоји измамљивали су из великих културних језика прикладне изражајне устрепталости, Па шта ондаг Зар да чекамо да се сам народ, нагонском неминовношћу, устреми у неизбежне промене свога изражајнога начина» Каква би то трка била» Је ли народ у стању да буде наредан свим тим променама које захтева од њега новонастала културна ситуација» Ваља нам имати језик који ће јасно и прегледно, без му-

1) Јавно предавање, са дискусијом, одржано 21 и 28 јуна 1950 г. У Удружењу књижевника у Београду. - ~