Наша књижевност

Проблеми нашег језика - 381

Писац сматра да сам немачки ред речи отежава образовање кратких резеница, али да то није довољан разлог да би се немачким писцима дозволила њихова ужасна „недемократска“ гломазност и замршеност. ;

Питање кратке речнице, још недавно централно у нашој стилистици, било

је (по нашем мишљењу) кренуло рђавим путем, када се дуга реченица насилно разбијала у кратке, тако да ове нису ни значиле економију пажње, већ читав низ стално обнављаних напора, да се каже нешто што је било и боље обухваћено и прегледније приказано у склопу велике реченице. Међутим, права „београдска“ кратка реченица, та крепка, та духовита творевина наша, иде на то да јасно и очиГледно истакне какву изузетно важну чињеницу, ко ја би се иначе изгубила у дугачкој реченици (или би бар ослабила). Херман Вајл У зборнику Научницитоворе (Њујорк 1947) на стр. 143: Математички апарат, чијим је изразима Шредингер изразио основни закон квантумске физике — био је створен много раније, од стране претходних математичара. Уосталом, тако је било и у другим наведеним случајевима (тј. у природним и егзактним наукама; наводе се примери питагорејаца, Галилеја, Кеплера, Њутона, Ајнштајна). У

нашем предавању, ми смо подвукли колико смо год умели чињеницу, да један модеран „говорни, изражајни апарат“ попут онога о коме говори Вајл (а то је и наш београдски говорни језик) може и да предухитри, антиципира будућност. То значи: он нам је допустио да боље изразимо чак и прошлост европску тј. пропуштену, некадашњу „периоду“, али нам он омогућава и много више: песничка прозрења будућности, за која је старији језик био, рекосмо, тром, гломазан ин неприкладан. =

Виламовиц-Мелендорбф: Грчка уметност стихова (на стр. 48)..

~ _ „Оно што је Изократ хтео — испунило се. Уметничка проза сменила је поезију. Чим је ретор ступио на чело школе, све су очуване књижевне врсте постале део реторике, и то још њен лакши део.“ : Е

Стр. 46. „Изократ је виновник што се најзад, у велелепно накинђуреном „телу грчке беседе, душа није нашла више. Г лавна је ствар (отада) тектоника беседе, њено периодисање (усклађивање у периоде).“

С. Винстен: Дани са Бернардом Шоом (Лондон 1950). Мњења · Бернарда Шра.

Стр. 38. „Цео васпитни систем чиста је подвала. На крају десет година учења ђаци нису више кадри ни да говоре својим рођеним језиком“.

Стр. 99. „У свако доба године могли сте ме затећи у Хајд Парку, јер сам се учио свом енглеском језику“. ;

Врховац: Карактер и рад Ђуре Даничића.

По мојем мишљењу ни развитак нашег књижевног језика није ишао како

нам га је обележио Даничић, јер нисмо исцрпли благо народног језика, сложено » 34 Нисмо се довољно користили ни његовим класичним преводима; нисмо ни ми, по његову науку, радили тако да би се том радњом стварало што за језик из онога што у језику има, него смо обилазили тај мучни метод, копирајући и примајући из туђих језика елементе који тамо могу бити одлична стилска особина, али нису у духу нашег језика.

Жорж Дави: Данашњи и јучерашњи социолози (Париз 1950).

На стр. 219. „Примитиван човек (према социологији Диркејма и Мауса) идентификује се са стварима и ствари идентификује са самим собом... али