Наша књижевност

Проблеми нашег језика 383

Стр. 37. „Односи су баш оно што је математика проучавала од памтивека“.

| Кожибски (Когхуђок: Наука и душевно здравље.

: " „Прикладност језика као научног оруђа или, још општије, као оруђа свечовечанског, зависи од сличности његове структуре са структуром људског нервног система, и са структуром васионе.

Л. Леви Брил: Примитивни менталитет. (Париз 1923).

На стр. 14—16. „Изванредна неспособност или тачније речено одвратност (примитивних људи) да умују и размишљају апстрактно, како смо ми сасвим природно навикли да чинимо и приликом делатности и кад шта хоћемо да схватимо...“

Л. Леви-Брил Менталне функције у примитивним друштвима (на стр; 148). :

„У друштвима о којима је реч, сасвим напротив, благо (заједничког искуства) нагомилано је искључиво у језику. И оно се предаје с колена на колено тиме што деца имитују говор родитеља, без икакве наставе у правом смислу те речи, без интелектуалног напора, просто помоћу памћења. Према томе оно (то благо) није кадро да узнапредује“ (прогрес му је ускраћен).

МИ МЕ ЈЛеи и Дорис Ме Ли: Дете и његов школскипрограм (Њујорк 1950).

На стр. 361. „Научити дете мислити. Пуке речи, понављање прича које су ситане или слушане, некритички пријем туђих тврдњи — то није право васпитање“... „Хилдрет каже: Читати — то је мислити, [о значи да је оскудно схватање узрок неспособности у читању. Каплан вели да је усмен говор најважнији,

јер ми мислимо онако како умемо да искажемо (Упор. Проучавања Гер-_

труде Хилдрет и Луја Каплана)... Детету су потребне ствари о којима ће мислити (тј. обавештење и искуство) и ствари са којима ће мислити (тј. речник и лакоћа при изражавању идеја и појмова)“.

Стр. 2364. „Видимо да су традиционалне школе много више учиниле да спрече развој говорног лакшег изражавања, него ли да га унапреде... · Модерно васпитање постало је свесно големог значаја чињенице да се мора развијати систем оваквог саопштавања (тј. модерна школа апсолутно је противна мирном разреду и искључивом слушању учитељевог гласа)... Већ у раном животу ваља се научити вештини и да се љубазно не сложимо са туђим мњењем... Многим одраслима тешко полази за руком да се не сложе са туђим мњењем на љубазан, приличан начин“

На стр. 875. „Већ о првог разреда основне школе деца треба да науче да мисле у реченицама. Развој „реченичног смисла“ ваља наставити и У „одраслом“ животу; итд. итд.

На стр. 440—448 овог дела наведени су списи у вези са „новом школом“ и задацима које она себи поставља да развије „реченични смисао“. Наведено је око сто педесет дела и студија, поред многобројних чланака у стручним часописима. и

Маретић, (У Даничићевом зборнику). „У нашем језику има мноштво именица апстрактног значења... и изведе-

них... Народ их је начинио онолико колико му је за његове потребе нужно, па их и употребљава кад год му која затреба. Али други културни ПИК