Наша књижевност

Проблеми нашег језика | - Е 985

Жан Пјаже: Увод у генетичку епистемологију. (Париз 1950).

1 206. Слушна слика, на пример реч, или мелодија, које чујемо изнутра, у ствари су „проунутрашњена“ имитација... или покушај имитације, који још није испољен речју и песмом... ...замислити облик значи моћи га репродуковати.

Станислав ЏПетржик: О музичкој страни средњочешке реченице. (Праг 1938).

(17). При томе долазимо до резултата да је средњочешка музичка страна говорног неимарства нека врста озрцавања немачке. 5

(198). Упоредимо ли средњочешку музичку страну са западночешком немштином, видимо да се оне највећим делом потпуно подударају... Ту морамо схватити средњочешку музичку страну тако да ју је чешки језик примио од немштине .. итд.

Анри Поенкаре: Вредност науке. (Париз).

На стр. 142/Б. Математски дух пренебрегне материју да би се задржао ва чистој форми. Он нас је научио да истим именом назовемо бића која се -само разликују с погледом на материју. 5 Радио-истраживања (амерички зборник у збирци „основних књига“).

Њујорк 1944.

Ма стр. 247. Жива реч и масовни митинг средиште су национал-социјалистичке пропаганде, у теорији и у пракси.

На стр. 249. Слушалац у радију у непосредном је додиру са спикером, који је за њега „реална“ особа итд. = = и

Ренан: Порекло језика.

На стр. 194. Језици те. породице као да су створени за апстракцију и метафизику. Они располажу чудесном гипкошћу да искажу најприсније односе између ствари, помоћу флексија именичних ознака, помоћу временских облика и тако разноликих видова својих глагола; помоћу сложених речи: а и благодарећи префињености партикула. Располажући, као једини, чудесном тајном периоде они умеју да споје у целину разне делове реченице... У њима се све преобраћа у апстракцију и категорију,

Свети Сав:га. (Тешко заљуљани земљишни талас благочестиве реченице, свака реч напор за себе); „услишах Господа смотренија твојега тајну, разумех дела твоја и прославих твоје божанство (из службе св. Симеуну).

; (Пример напорног и моћног реченичног уздизања. Данас би ово било постигнуто с мање труда.) „Аште поп грешни јест и молитва јего нест грешна, и уза његова сила јест од вишњеје благодоти“.

(Јеванђелски тешки полет у вис): „Да аште човек и вас мир приобретет а душу своју погубит, која полза јест“ |

_ Сремац. Примери из Вукадина: (падајући реченични талас, где би се, некада, реченица само котрљала узбрдо, низбрдо). (а) Е. Бог из тебе проговорио! потврдише опет сви! (6) [Опет падајући талас] убио ве Бог да ве убије!

Хвајтхед. „Крајње апстракције јесу права оруђа са којима се може контролисати наша мисао о конкретној чињеници,“

(Слично између осталих, и у књизи Хвајтхеда и Расла: Рејп стрта та_Тетајса. Такође и у књизи Касиуса Џаксона Кајзера: „Математика као културни кључ-калауз“. Њујорк 1947). Е