Наша књижевност

96 5 Књижевност

С

„Сартр: Ситуације | (Галимар, Париз, 1947). На стр. 247 у чланку о Брис ПЏарену: „Елем, експерименти „гешталтиста“ теже да нам докажу да се најмање еволуисане животиње понашају према перц епцији односа, а не према тобожњим сензацијама. Пиле, пчела, шимпанзо тумаче као сигнал боју која је најјаснија, а не ово сиво или ово зелено. (Упоредити: Гијом: Психологија облика)... Парен не познаје психологе, не познаје данашње немачке филозофе или их не разуме. Врло рђаво познаје Хегела.. --

Селаре (у Зборнику Дјуновом: „Симпозиум.“ Њујорк 1950. Издање: Дајел Прес). На стр. 312. „У старо доба, промене у језичким правилима биле су веома споре. Човек се задовољавао тиме да се заварава. Откако се родила модерна наука човек је стално. преображавао свој говор, и заиста, са гледишта антрополошкога, наука се састоји, тачно речено, у покушају да се разради и развије систем понашања (на основу утврђених правила) који би прилагодио човеков организам околини. Ако у свету постоје правилности, то значи да им се ми можемо прилагодити једино уз припомоћ правилности у понашању. (Овај процес прилагођавања може се убрзати промишљеним испитивањем наизме ничних језичних изградњи. Усвајање те чињенице јесте довршетак оне филозофије науке која је произашла из Ајнштајнове револуције.“

св.

| ј | | | |