Наша књижевност

-388

Књижевност

Уочи прве буре, у сутон рески, доштуљат“ ће се овај под твој кров, као под цркве свод,

и испијеном руком и оком

молит. ће задњи,

макар и плушљи плод.

А! птица с одроњеним рубином вечерњаче на челу

почет ће тужаљку невеселу: тражжит ће залуд тврдо зрнце, скрућену кап меда

и густи одсјај љетњет злата

куцајућ на сва врата...

Снуждена пред дошљашима

без дара,

ал' вазда за све пуна скрби и мара птици ћеш дати све сребро опоре коре с највише свинуте гране,

да избруси срце и кљун

за нов лет с вјетром, облатита

над зоре, поноре и оцеане...

Луталици

пјев задњег зрикавца,

истопљен у двије-три сочне звијезде с крошње, лежај зарђалог лишћа пун, 5

(на сваком листу утиснута је усна сунца) за топао сан,

за благост прошње,

за свјетлост бола, посртања,

за осмијех грма, раскрснице

на сутрашњем путу

ма ког бјетуншца,

пјесника

и скитнице.

Анте ЦЕТИНЕО

павиљона

| | |