Наша књижевност

ГУСЕНИЦА

У основној школи су ме учили да су природословци разделили живот на земљи у три групе: људе, животиње и биље. Животињама су дали средину — и пошто пословица каже да је средњи пут најбољи пут, животиње су на најбољем путу. Имају тело и, како по свему изгледа, имају и разум и слободну вољу. Душе немају, јер кад би имале душу, не би биле — животиње. И можда је сав њихов живот баш због тога тако целисходан и природан што им нико не угони у главу катехизис ништавности и узвишеност покорности. Велике прождиру мале; то је код њих природни закон. То се догађа и код људи — и то и поред закона који то и по божјем и по човечјем суду. изрично забрањује: -

О животињама не знам богзна шта. Иако сам сељак познајем само оне с којима сам се упознао у домаћој појати, на пољу и у шуми. Све те животиње смо код нас, по неком тихом споразуму који је прелазио с колена на колено, делили на пет група: корисне, досадне, штетне, отровне и индиферентне. У прву групу смо убрајали на првом месту краве, свиње и кокошке, С коњима, воловима и биковима мало смо посла имали; наше имање је било мало и те животиње нисмо држали. У групу досадних животиња спадали су мишеви, пацови, муве, пауци, мољци, буве и кухињски попци, Сва та племена пребивала су у нашој кући од памтивека — и због њих се никад нисмо прекомерно љутили. По усменом предању све до данашњих дана сачувала се навика да тим животињама стављамо клопке, медовину, дуван, отров, разне смртоносне и успављујуће прашкове и слична средства да се не би множиле сувише брзо. Али кров им никада нисмо изрично одбили, У ту групу спадале су истина и ваши и стенице, али према та два племена нисмо имали стрпљивости: вашију смо имали за време рата и прогонили смо их цеђем и лисичјом водом; стенице су пак имале своју републику у дедином кревету — и зато смо кревет после дедине смрти спалили. Штетне животиње су живеле у слободној природи: зечевима смо стављали замке, јер су глодали кору младог дрвећа, лисице смо гонили због крађе кокошака, јазавцу смо ноћу палили старе крпе по окрајцима њива да га истерамо из кукуруза. Отровне животиње биле су ове змије сем слепића, А индиферентне биле су птице, лептирови, бумбари, стршљени, слепи мишеви, жабе и тако даље. Те животиње нису нас много занимале, Употребљавали смо их у свакодневном разговору и не мислећи на њих: