Наша књижевност

Гусеница : 397

дах, лупкао кратким ногама и једва је могао да ми покаже врата и да изусти: >

„Напоље, разбојниче!“

Другог дана су ме одвели управнику, затвора. Управник је на око био врло благ човек. Личио је на Пирандела: кратка седа брадица, ћела, седи мали бркови, погурен, ситан стас, Седео је за широким столом за писање, утонуо у наслоњачу и прелиставао дуги „извештај о моме преступу, снабдевен потписима и печатима. После дугог путања искашљао се и упитао ме, и не гледајући у мене:

„Но, дечко, а шта је с вамар“ ;

Слегнуо сам раменима и ћутао. Одлучио сам да гусеницу више не спомињем. |

„Ето тужба. Огрешили сте се,“

„Да“, потврдио сам.

„Признајете» То је добро аи корисно. Но, а сада ми још реците зашто сте се вешали на решетке прозора» То је ипак забрањено. Па нисте новајлија, Колико времена седите»“

„Осам месеци!“ [

„Осам месеци. Но, за то време морали сте се већ упознати с кућним редом. Имате ли на вратима своје ћелије кућни ред“

„Имам!“ -

„И шта каже тааамор“ отегао је и само мало подигао обрве, погледао ме још увек није.

„Каже: 6 7. Забрањено је стајати уз прозор као и качити се за решетке на прозорима. Ко се огреши о овај пропис биће кажњен по 5 46

„Песест“, шапнуо је управник и подигао руку. „Кога сте звалиг о киме сте разговарали» рекао је нешто гласније. „Па ваљда знате да седите због политичких преступа и да због тога морамо с вама строже поступати. Пре свега не смете успостављати везе с другим кажњеницима,“

„То знам“, рекао. сам. _

„Кажите онда...“ и није довршио питање, Глава се покренула на врату, погледао је по канцеларији, нагло је устао, скрстио руке на прсима и тужно замахао главом. Узео је звоно и зазвонио. Ушао је начелник одељка и стао иза врата. Управник је упиљио у њега своје очи, затим је њима прешао по соби и опет се вратио начелНику, махнуо главом, дигао руке и мљашнуо уснама. Начелник је исто тако гледао по соби и чекао. Црни зулуфи су се просто накострешили од самога страха. Све то потрајало је минут. А затим се управник ухватио за ивицу стола за писање, дубоко се нагнуо напред и узвикнуо својим дрхтавим гласом:

„Човече божји, а где су каранфили» Зар вам нисам заповедио да у свакој канцеларији мора бити по кита црвених каранфила» Колико времена сте туг Јесте ли добили моју окружницуг И шта каже тааамо...' опет је отегнуо.