Наша књижевност

398 - Е Књижевност

„Одмах, господине управниче, одмах“, узбунио се начелник и нестао. Ррегове потковане покуле тако су немилосрдно шкрипале ходником да је управник затиснуо уши и зацвилио: „Јупеж!“

_ Кроз неколико минута начелник се вратио и ставио на сто киту првених каранфила. · -

„Јесу ли то најсвежији и највећи» очајнички је упитао управ-

ник кад је својим воденим очима погледао цвеће.

„Највећи и најсвежији“, несигурно је потврдио начелник,

„Лажеш!“ цикнуо је управник.

Начелник се пипнуо по подбулом образу као да је добио шамар.

Управник је посегао у џеп свога белог прслука, извукао малу љубичасту бочицу, полако је отворио и попрскао каранфиле. По соби је запливао опојан старински мирис. Тада је управник гласно удахнуо на нос, сео и опет се загњурио У извештај. После кратког ћутања отегнутим гласом је рекао: |

„Можда сте се разговарали с гусеницом»“

Осећао сам да му је поглед постао оштар. У углу танких ста-

_рачких усана опртао се једва приметан заједљив смешак.

_„Да, гусеницу сам гледао. Лишће гута. Живот гута живот.“

И човек је „Песст“, подигао је руку. „За филозофију сте још сувише

млади. И да би другима давали поуке; И... Тада је подигао главу |

и погледао ме. Израз на његовом лицу се изменио. У некој недоумици промуцао је одвратним сладуњавим гласом. „Бесе, станите тамо.“ =

Отступио сам један корак од стола.

„Станите до прозора, да, да, још“, врпољио се. Подрхтавао је у наслоњачи и мотрио ме од пете до главе. -

„Колико вам је година, дечког

„Деветнаест“.

„Деветнаест. Приђите овамо“, додао је и погледом показао поред себе. | | и

Пришао сам му. Полако је одвајао руку од себе и дизао је к мени, Чуо сам како је у његовом лакту кост шкрипнула. Рука се није испружила и није ме додирнула. Помакао се на ивицу наслоњаче и шиштећи прошапутао: –

„Сагните се.“

Пришао сам још корак ближе. Уштинуо ме за леви образ. Његова рука била је глатка и хладна — одвратно влажна. Отскочио сам за два корака. Управникова рука је за: тренутак остала у ваздуху, а затим је повукао к себи као пуж своје рогове.

„Сами себи ви разјасните филозофију и поуку. То вам је потребно“, изговорио је ранијим гласом чепркајући по извештају. „А да се не бисте мучили с гусеницом“, додао је после кратког ћутања, преместићу вас за три дана у подземље.“

„Разумем“, рекао сам и окренуо сек вратима.

пе

Ма од са