Наша књижевност

Гусеница а ЛЕ 399

„Песст, причекајте“, рекао је полако. Ухватио је својом сувом руком, на којој су се виделе вене, за ревер свога сивог фрака, скупио се у себе, изокренуо главу као птић и завукао свој кљунасти нос у црвени каранфил у рупици. Раширио је ноздрве и гласно потегао дах у себе — и у таквом положају између два дубока уздисаја једва чујно прошапутао:

„Шест дана.“

Кад сам се после шест дана проведених у мраку, о хлебу и води, вратио из подземља у своју ћелију — то је било двадесет трећега маја — одмах сам притрчао прозору. Изданак је још увек био ту и на њему још два листа. Гусеница је појела све остале, сап је удешавала претпоследњи. Ускоро ће бити свему крај, помислио сам. Још два листа, још два дана, и после тога нећу пред прозором имати више никаквог живота.

Двадесет трећи мај је био спаран. Сунце, које је било негде над градом, свакако је било мутно. Пред: подне ваздух је постао густ. Пебо се полако мрачило. Очекивао сам олују. Око пет часова после подне дунуо је први ветар. Подигао је прашину по дворишту и однео је све до другог спрата. Изданак је уздрхтао.

У пет и по часова у затвору су биле мајске побожности.

Политички затвореници нису никада ишли у капелу да се не би тамо сретали. Сви верски обреди намењени нама одржавани су на раскршћу ходника. Ту је било степениште, наврх степеништа олтар и проповедаоница. У пет и по на проповедаоницу је излазио капе-_ лан, а нама су отварали врата за добру пед како бисмо могли чути његов крештави глас. Никада нисам видео тог капелана, али сам га ипак познавао. Тамнички капелани и лекари су обично чудна: смеша добра и зла, смеша лукавства и пијанчења,

То поподне капелан је говорио о Богородици, о невиности, 0 љиљанима, о св. Јосифу и о св. Алојзију, о страсти и сличним невољама, које глођу душу и тело оним затвореницима који нису узели за углед св. Алојзија и Мајску краљицу.) Кад је до краја исцрпео своју мудрост, подигао је свој глас у нешто што би требало да буде певање. По ћелијама су се зачули гласови затвореника. Свака ћелија је певала своју песму: словеначку, немачку, италијанску, световну, побожну, бунтовничку.

Напољу је олуја постајала све јача. Стајао сам поред прозора а гледао у изданак, који је при сваком налету ветра нестајао испред прозора и задуго се није враћао. Гусеница ће пасти, ударало је у мени, и нестрпљиво сам чекао. Изданак се вратио и гусеница је била још увек на њему, ма да је изданак осетио да је у ветру добио Ддоброг савезника те је зато и сам напрегао све силе и стресао бе, Гусеница се исто тако борила за опстанак. Притајила се, полегла' по

>) Богородицу. — Прим. прев.