Наша књижевност

512 5 5 : - | Књижевност

У време одређено за спавање стражари нису имали ништа против тога да се скупљамо у клозету јер то њих није сметало а за нас је било заморно. Зато су се овде, увече, препричавале и све вести.

'" О транспорту болесника биле су две верзије. Једна, чешће

спомињана и лобичнија, говорила је да ће болесници бити тран-.

спортовани у фабрику смрти Аушвиц, јер се само тамо могу шнаједанпут и јевтино погубити велики транспорти љуџи. Овде у

граду је тешко извести убијање неколико стотина људи одје- -

даред, а и сахранити или спалити их такође није једноставно. А да Немци неће да држе и да хране за рад неспособне, познато је свима. | –

Друга верзија, много мање вероватна; била је да, пошто Немци више немају новоосвојених територија из којих.би црнели нове робове, сада уводе штедњу радне снате (од те штедње се кољ нас још ништа није видело) и воде болесне на опоравак у Бухенвалд, у карантен. У бухенвалдском карантену се не ради. Тамо заповедају Немци и Французи — политички кривци који праведно деле храну и не бију. Есесовци улазе само једанпут дневно, на апел. За логораша врло брзо престаје да постоји све што је било ван логора, живот у слободи постаје нештго матличасто, невероватно, нешто о чему се само чуло или што се нетда сањало, постоји само живот у логору, у разним логорима бољим и горим, а међу тим је карантен у Бухенвалду рај. Тај рај, истина, не траје вечно, траје само неколико дана, највише недеља. Али тамо постоји нада да се чавек увуче у неки транспорт стручних радника за какву фабрику у провинцији, где можда стразнарску службу и не врше есесовци већ обични полицајци

Ја сам се пршјавио код свог шефа бараке за транспорт, уне· сен сам у листу и речено ми је:

„Па у реду. Добио си своју возну карту кроз димњак.“

Можда није у праву. Можда је баш та листа — листа имена који ће живети. А ако није, то је само списак оних који ће умрети први. Свакако, то је промена у овим све тежим дашима. То је ипак нада. А наде већ тако давно није уопште бишто. |

Саотпштено нам је. -

Сутра у четири изјутра транспорт креће из логора. Правац пута наравно није познат. Сутра у четири сата изјутра. Ја сам на списку. Данас је за рад у ноћној смени остала само једна барака, баш моја. Осташти, тек што су се вратили ба дванаесточасовнот ноћног рада, поново су отерани на рад. Радиће двадесет и четири сата непрекидно: Увече ће сигурно донети неколико лештева са посла. У први мах ми се учинило да је велика срећа што је баш моја барака изузета.

Стражар сваки час може да звони. Онда ћу примити доручак и поћи на рад. Дневна смена доћи ће у шест, у седам ћемо стићи у логор. = -

сања