Наша књижевност

Оклтка _ | __-6

Тада ће транспорт већ три сата бити на путу.

Остаћу без последње наде. Знам "само да ће и та 5 дежност која је ипак живот, бити кратка.

Мора да нисам далеко од лудила. Дошла ми је мисао да се пријавим унтершарфиреру. Да треба да шутујем. Да сам на ли_ сти. Сутра ујутро треба да путујем и због тога, наравно, вечерас не могу на рад. Он би вероватно расправљање препустио вучјаку. То би значило много брже, али страшније опраштање са надом

коју ипак увек бар мало даје свест. А. можда су тренуци када.

звер цепа делове меса који сачињавају тај чудни склоп који називам „ја“ дужи него десет хиљада година у паклу.

Боље би било да потрчим на електриком напуњене бодљи= каве жице, ако је само у њима струја. Али то не могу знати.

Још прво преподне када сме стигли из Бухенвалда један лекар, Мађар, за време. апела изненада је побегао из реда. Пребројавање тек што је почело. Есесовцима се то, изгледа, први пут догодило, нису ни викнули нити су стигли да нешто учине док се полудели целим телом, раштиреним рукама бацио на жицу разапету на бели блистајући Па Када су га скинули, лице. му је било сасвим црно. =

Настао је кратак спој. Отада, чини ми се, преко дана нема напона у жицама. Стражари на дрвеним кулама око логора. имају јасан поглед, а метак у случају бекства је јевтинији од поправке кратког споја. То смо сазнали неколико дана касније. Опет је неко покушао самоубиство и натрчао на жицу. Само се изтребао. Стражари су га везали и тукли. Увече су га довукли и бацали пред строј. Већ је био при свести. Пса овог пута нису пустили слободнот. Два снажна стражара су га довела на ланцу. Није лајао, само је режао. Зато је везани човек урлао. Мислио 'сам да ужаснији глас не може да. испусти људско грло. Али тада су мало попустили ланац, и пас је откинуо велико парче меса са крпом пругастог одела из бутине човека. Пса су повукли натраг. Цвилио је што га не пуштају, на. жртву. А човек је у свом јауку прештао ону висину које људско уво успева да прати. Уста су му показала да запомасже, а глас му више нисмо чули. Само је пас цвилио, јер само су за секунду олабавили ланац и само је једним уједом могао да откине месо од тела, “затим би га опет повугти натраг.

Добро дресирана звер не мора да буде гладна ; да нападне човека. Римски лавови су глатни пуштани на своје жртве, јер нису били научени на свој КО НаНИ посао. Унтершарфирер је добро хранио свог пса. За сваки оброк му је давао, ми смо то добро знали, конзерву меса одређену за двадесет и четири логорашта као порцију за цео дан. Али пас је знао шта господар од њега очекује и уживао је у својим нападима на везане људе. Никада. није прожедирао људско месо, навикнут на слађе залогаје. "Људско је месо, кажу, горко и 60 -а ми смо били мршави. Пас је