Наша књижевност

ОПЕН - = – Књижевност

био У екстази када би кидао људе, очајавао је овог пута што су га задржавали да сврши са жртвом, али никада му није падало

на памет да се окрене против оних који су га спречавали да насрне према своме инстинкту. Осећао је негде дубоко у својој

животињској свести ко га _храни, коме „слуги и кота сме да натада.

·" Можда је ба збот те једва приметне свести пас "уствари ми:то- Е

срднији од стражара, као што су и они, већином глуши људи, милосрднији од својих _ официра. Пас би растртао човека за не-

колико сали, као што би га стражари мучењем убити за неко-

лико дана. Али као што стражар зауставља овог пса на ланцу, они жојима је потребан још: наш рад коче стражаре. ] И стражари и пси добијају исте "конзерве меса, само су ланци разни. Песећи

је од железа и може се туршијом и длетом пресећи. Друти није видљив, али док су стражари живи неће га се моћи осло-

бодити.

__Од тога дана дошто је само још до једног самоубиства, Опет

лекар. Понео је из фабрике комад стакла и ноћу у кревету пре-

секао себи вене. Нико ништа није приметио. Ујутро је нађен

мртав. На лицу му се нису виделе муке, било је без израза. Како то да се овде лекари први убијају: Можда су они, на-

викли да постављају диагнозе, установили да је ово наше стање

неизлечиво, да нема смисла узалуд тршети све те муке, да је-

лакши сан без снаг Али они су сви одрасли људи, сви су већ имали жена.

Стражар. удара. у шину. Пи да потрмчић у строј за до--

ручак.

Јели смо.

Појео сам целу поршију хлеба, ништа висам оставио за ручак који се ноћној смени дели у поноћ, ни за вечеру коју доле по повратку у логор, изјутра у седам.

Постројили смо се на путу између барака који води ка из-

лазу. Џет по пет. Већ смо пребројани. ~

Не знам шта се још чека. 'Преба да дође дежурни подофицир. Тада ће се отворити катија и скидајући капе продефиловаћемо поред њега. Он мора да забележи број људи који нашуштају логор. На вечерњем апелу ће командант логора сабрати тај број са бројем присутних и бројем лешева. Ако неког нема или ако је један превише — јер и то се догађа, наравно грешком три пребројавању = есесовци бесне и БАЈ казне све дос се грештка не покаже. /

Кад будем троштао тјроз жалтију, то је почетак пута у споро али безнадежно пропадање. Транспорт наде поћи ће три сата пре него што се вратим у логор.

Долази дежурни. То је данас онај стари Баварац, једини подофицир у логору који не. 1 ВИ ји (0