Наша књижевност

Одлука - . - “ | 577

прилика пред командантом, један такав број мора и да буде кажњен. Није важно који, да ли прави кривац. Обично онај с краја. А. ја сам сада у средини колоне. За мене није занимљиво да ли · ће неко други да страда и неће више бити чак ни број него само месо и кости у врећи од хартије, некорисно месо које ни логор-=

ски пас не жели. Само нека ја још не постанем садржина те вреће.

Апел је протекао у реду, ништа није примећено. Баварац се сигурно сетио да поправи број.

Сада су прозивали одређене за транспорт. Уз бројеве чак су викали имена и презимена, После дугог времена први пут чујем своје име. Као да је туђе, једва сам свестан да ја треба да се јавим.

Све су нас стрпали у бараку ноћне смене. Има нас три сто= тине на четрдесет и лва лежишта. А на креветима се не може седети, јер су на три спрата, а размак између два лежишта. је мањи од метра. Неки уз свађу и псовке освајају лежишта, а друти, уморнији, већ су се сместили на поду. Међу њима и ја. Ципеле су ми под главом. Опет ми као муња сине мисао: још нисам ништта постигао. Тек ће пасти одлука. Одлука која не за= виси од мене. Бухенвелд, вероватна смрт као концентрашиовиг -"лотор уошштте. Или Аушвиц — сигурна смрт,

Онда сам заспао.

Први пут откада сам у логору сањао сам сан чест у годинама пре тога: Мрачна, нејасна позадина и бело девојачко тело са јаким, чврстим, младим грудима. Тај дечачки сан се увек на тој слици и свршио. Али сада сам сањао даље и 118 том телу, пружио руке ка дојкема и ухватио их.

Руке су ми плануле, само су кратко време гореле, изгореле су до рамена и уместо њих висили су прозирни конци од пепела. као штибице кад изгоре до краја.

=- ЖШван ИВАЊИ

(Одломак)