Наша књижевност

а вала тиитни

ЧЕТИРИ ПЕСМЕ

посне путовање

· И ја ву и А птице ће остати да пјевају; – и врт ће ми остати, са "својим зеленим стаблом, и својим бијелим Суар ом.

Сваке ће вечери 06 бити плаво и умилно; и одзвањат ће као што и вечерас звона звоне са звоника.

Умријет ће они који ме љубљаху;

и народ ће се обнављати сваке године; =

и у оном куту мога врта, распвјеталог и окреченог, дух ће ми лутати, чезнутлљиво....

И ја ћу отићи; и бити сам,без дома свога, без стабла зеленог, без бунара бијелог,

без неба плавог и умилнот...

А нтице ће остати да пјевају.

„

МЕ Спштрилева

На крову вагона има стабло (одкаште 2) и замагљена, мутна стакла плачу... Вани је, међу свијетлима што долазе и одлазе, завјера планине и сјене. - =

1

Крајеви су у магли испод праскозорја;

као нејасан сан је пашњака што се пуше,

и клисуре (големе) стоје над нама,

као да нам пријете изгубљени врхови у времену.

"Не зауставља се влак... Кроз запаљена стакла,

кроз кишу сусталу и сјетну,