Наша књижевност
Архилох — о = 598
ла му овај помогне. У торкој немаш лии - (Ета. 75). Богови често оне које је већ невоља оборила ПИ а често руше оне којима. __шева непрестано г пева:
= _У свем у бога се“ "уздај! Често он ти човека = диже кад га на тле црно худа срећа обори, г "често опет руши оног што се у вис успео · - и у прах строваљује; ту онда многа ничу зла: гладан хлеба 10805 лута којекуда као луд.
Као еслор и Архилох своју мисао час изриче отворено, час је | сакрива у басни. Па лаНИ су одломци басне о лисици и орлу и.
басне о мајмуну и лисици. Али је његова новина у томе што он лисипи ставља у уста. резоновања да је и живот животиња под-
ложан осионости и правди и да и ту, касу а људи, само отац .
Див може да помогне: (0) Диве, оче Диве, имаш неба власт, = 5 - __ти видиш људска дела сва - и добра и зла, теби лежи на срцу и бес и правда. овериза. 5
2
С тиме је у сатласности пословица: „И за псе има Еринија“. | _
Рат је Архилоха научио да иу највећој невољи не треба очајавати (ето. 57), нето све јуначки подносити, па и у голему јаду тежити за оним што крепи тело и дух подиже. Ова схва"тања налазе се и у хомерским епопејама: Хомер, на пример, "Пријаму, кад му је овај дошао у чадор да искупи Хекторово тело, овако се обраћа: - : |
_А кад ти небески бози наменише невољу ову, пе око зидова ти битке и покољи једнако трају, „све то подноси и немој без престанка плакат у души.
А кад је мртвог Хектора окупана, уљем намазана и красном тканином и кошуљом огркута, предао ојађеном Пријаму, он по-
зива овог на вечеру, уд на држање дубоко ожалошћене
Ниобе:
Та и Ниоба некад лепокоса сети се јела, -. > У којој је дванаесторо у дому умрло деце
(Ил. ЖУПУ 541—9, 602—8).
Од епопеје о се разликује У томе штто он јаку стр-
пљивост (харсерђу Отиоббуцу) као устук сваноје несреће
из великог света хероја преноси у непосредну садашњост. То показује кратка елегија ПЏериклу (те. 7), испевана поводом многих угледних грађана. који нађоше смрт у морским таласима, а међу њима био јеи 1 Џаранин, песников зет:
Ја