Наша књижевност

602 5 _ — -—__ -____- _________ Књижевност

= = =

_ цима ослобађа. антихомерски дух од последњих окова. епске та диције и даје му нов уметнички облик.

"Све што је кретало хомерско штемићко рушттво штротазило је“ кроз калуп хексаметра, али је тај калуп, кад није могао да прими дубљу“ трепетнију стварност, најзад морао пући. Живи народни језик, независно од старих епских оквира, створио је нове ми= слене скупине, и зато техници новог живота није више одговарала хексаметарска техника мишљења. Историјски је закон да се књижевни родови, везани традицијама што су их сами створили, тешко прилагођују "објежттима различшима Од Ови које су увек обрађивали. И поред Хесиодова“ покушаја, епеки хексаметар није био подесан за изражавање идеја и осећања, оних буна и незадовољстава којима је живело ново демократско време, нити се могао слагати с разновреношћу јр: итама што су-их изискивале нове мелодије. Архилох је затворио метричку једноличност хексаметра и својим метричким новинама отворио жубор сјајних и различних ритмички комбинатија каквих епо_ пеја није могла ни слутити (упор. РАШ. Ре из. 28).

Главна. њетова заслуга састоји се у томе што је он, после великога блеска епске поезије и њена хексаметра, проваттао __ изразе који су одговарали његову времену, али који проистичу и из језика и његових могућности, његових „отпора и његових "_слутњи. Грубу трохејску триподију или итифалик Архилох, је уметнички дотерао, изграшио и усаврштио не само јампски три=

"мета, којим ће се служити потоња. јамбографија и драма, него

и трохејски триметар и тетраметар и први певао еподе, т. ј-

строфе "од једног дужег стиха, на пример јампског триметра, и

- једног краћег стиха, на пример јампскога диметра. 'Од старих "дактилских облика он је усвојио хексаметар и тетраметар, па је спајање двају неједнаких стихова у малу строфу трименио и на друге метричке оближе, ма дактилске и јампске, и тако строфи чки. удруживао дактилски хексаметар с јампеким диметром. ЕтодекИМ обликом уоште он је разбио архајску мирноћу и аристократско достојанство епекога стиха и показао пут потоњој лирској строфи. Поред епских композиција он је неговао и елегијски дистих. Ар хилоху се птриштисују и асинартети, т.ј. стихови где се два хетерогена члана т. ј. два различита ритма, на пример дактилски

"и трохејски, удружују у једну целину“ · На ту промену ритма и на ослобођење од обичних штравишта плот ата је штесетика тво-

треба да ритам шристагоди идејама и осећањима која је требало изражавати. У изумевању различних јритмичких «комбинација

_Архилох се служио не само смело него и са Тии осећањем "хармоније. ; Е

15 Н Ретег Ре атје тегаса Агсћ осћ; апаезопез, Магђиго 1900: _Ј. Кап бре «#ејташе го гасћатсо, Ојеззепег 155., Рагтејаф! 1913: у. ЛУНатомт; Огбесћ. МегаКкипз. ре. 100, 108, 264, 987, 383. 448. - :- Па :