Наша књижевност

ОДЈЕЦИ АРХИЛОХОВА ПЕСНИШТВА И ЈАМБОГРАФИЈЕ УОПШТЕ.

Стари су Архилоха као песника веома ценили. Таме пошито=

звању народ је дао израза у једној од многобројних легенди у

којој се бог у Делфима појављује као песников заштитник, Кад је убица Архилохов дошао у Делфе, одбила га, је Питија с изјавом: „Слугу Муза убио си, излази из жрама“ (бајев. Рго:т. 9 ехтг.). Узалуд се убица позивао на нужност борбе и на ратни закон. После поновних покушаја де умилостиви бога, упућен је

да иде на Тенар, где је сахрањен Цврчак, и -нека умири душу 'Гелесиклова сина (Ае. у са. 5. “ __Архулохос). Кад се“ Архилохова душа смирила заупокојном жртвом, тек тада је бог убици опростио (упор. и РИМ. Пе зега пџ па у а 7 Бе 560 а ==; Ае!.-Тта. 80 Н). Као о Хомеру, 'Есопу, Сашефи, Ибику,

Ариону, Стесихору, и о Архилоху се, дакле, створило новели“.

стичко шредање, у коме се он појављује као нарочит титићеник и веран слуга Аполонов. Колика му је пошта одавана види се већ и отуда што су га упоређивали е Хомером: једно дволико“

_ ватиканско попрсје претставља с једне стране Хомера, а с друге Архилоха кво архетете хеленског песништва. Већ крајем УП-ог

века Архилох је постао извориште потстица ја.

' Професивнални рецитатори, звани рапсоди, јавно рецитују и његове песме, као што су рецитовали Хомерове. Њихов утицај примећује се у. стиховима Алкеја, Сапфе, Теогнида, Семонида, као и Анакреонта, онде где је овај сатиричар. Солон, оснивач атичке државе: и књижевности, певао је триметре и тетра= метре у Архилохову стилу. Архилохов утицај-осећа се и у Ксенофановим Ругалицама, иако им спољашњи облик није јамшски. - - “ = –

Треба нарочито истаћи утицај Архилохове јамбографије на атичку комедију. Уотште, јампска комедија препородила се из простонародних шала. Промена се састојала у томе што песници нису ударали на појединце, нето су приказивали оно што је оп-= тште, приче и говоре. Говори, Хоуо: беху слике из обичног жи= вота, као што су Епихармове комедије Сељанвин или Нада

или богатетво,; где «се за лакожива човека вели да на

У

један душак пије чашу живота; приче, 10901, беху слике из живота ненаситог Херакла и из живота Одисејева. (С том троменом постала је комедија питомија, миршнија, "савршетија. Почетник #0вог правца у Атини био је Кратет, који је „први почео певати товоре и приче у ошштем смислу, оставившти се јамшокога духа“ (Дрист. Пе атђе р. УМ 1449 Б 6—7). Он није певао по-

15 А Ваштејејег Оепктајег дез Е1авв. АПбегбиша, |, 116. 108 5

ко = Е = =

22 5