Наша књижевност

(604 | о - 5 Књижевност

А

ругу, нето смешно, и први је на позорницу довео пијанице у комедији Суседи (ААћев, 429 а). Одломпи из њетових комада не показују да би он ма кога узимао на зуб; напротив, из комедије Животиње види се да је приказивао живот са смешне стране (А!ћеп. 267 е—). То се може видети и из сачуваних одломака осталих шрвих комедиографа: Сусариона, Хионида, Матнета. Међутим, старсатичка комедија угледаће се на Архилоха као родоначејтника сатиричне критике, и у њој ће бити много сличности с њетовом јамтеком поезијом како у облтику тако и у садржини. Кратинова једна комедија, као што је већ речено, звала се баш "Крукојхо: == Подругљивци. Познато је да је Аристофан узимао на зуб поједина лица, на пример Клеона, Сократа и т. д. Комедиографи нису никога штедели, ни ПИ вђрховнот руководиоца атинске демократије (РИШ. Рег.: 3; 13; 24), па је та безобзирност у тојвишко мери дозлогрдила да је чешће за= коном било забрањено да се појединци поименице исмејавају (Схолије уз Арист.- Ахарњане 67, 1150, Птице 1397, Облакиње 31 Жоабе 50. Заоље 1291: Ра Мог. "388 с). У Аристофановим комедијама и иначе има алузија на Архилоха, на пример. Рајс. 603 = Агећ. Ета. 50; ап. 704 = Атсћ. Бре. 29. демаси 120 = лек. ка. 91. А у. (1064 Атећ. Ета. 119: Гузјафг. 1257 = = Ае сте 189. _ Било је и људи који су Архилохово песништво осуђивати. Нарочито су на њега мрзили аристократи: Хераклит сматра да га с утакмица треба протерати заједно с Хомером (115. 42 Р1еђ); Пиндар каже за њ да је живео у беди јер се хранио мржњом и · љутим речима. (Рућ. Џ 54 5); Критија, члан крваве. Тридесеторице, жестоко га напада што је сам себе учинио гласником свота "тросташтва (га. 44 Плеја). Пар о су га нападали. хришћански писци, на пример Оритен- : #

Међутим, уметника страна није му никад оспоравана. Чаки Спроци Платон заве га веома мудрим (Топ. 531 А, Ке: р. 365 (5) а Квинтилијан кесже ово: „Сила мандав Еш Бгеуе5 у бгапеваце а а пр шоа ша. вале и 5 афаџе пегуогшт, адео шЕ уеа и: ашћиваака, амод дподџе пштог езћ, тађфегјае е55е, поп 1пгел! уз и (по ог, ОШ 60) = „мисли су му не само јаке него збијене и блиставе, он има. врло много крви и животне снаге, тако да се некима чини (да, ако и не „заостаје за којим песником, то је погрешка градива, а не генија.“ Велику славу Архилох је стекао у хелениста и александријске критике: о њему и Хомеру писао је Хераклид с Понта (0:05. · Б. М 87); веома га је ценио Аристофан из Бизантије (Се. А4 АЕ. ХУТ11,2); писао је о тему и Аполоније Рођанин (Аеп. "Х 41 ад). Од Римљана познавао га је сатиричар Луцистије и угледали се на њега Катул, затим Катон Млађи у својим јамбима Мросив