Наша књижевност

Књижевни преглед = | Е _ 609

песникове смрти, Више од шездесет година сазревања песничког дела и плодоносне борбе у сврху његовог уобличења. ПЏа-како онда да такво дело не буде један од врхунаца уметничког израза, песничкот особена. и филозофске мисли! Е : =

Превод Фауста (не препев, као што стоји на полеђини насловне стране) који је недавно изишао из штамше“) = а већ распродат, што је доказ популарности Гетеа и његова дела-— _ције нов и није непознат читаоцима. старијих књита- То је превод Милана Савића, објављен двапут: 1885 г. (само 1 део) и 1920 т. (прерађен и допуњен П делом): Ово издање, дакле, треће је по реду; редиговала га је, према рукописним белешкама преводиочевим, Аница Савић Ребац. :

О преводу објављеном 1920 т. написан је општирав: _ који је:

исцрпна и зрела студија о превођењу овог дела и уошште- "дела која пружају преводиоцима тешкоће „скоро несавладљиве“, а сем тога оно је и анализа поступака које преводилац сликованих стихова може усвојити,

да би са више или мање среће остварио свој врло озбијени и мучни.

подухват. Закључак је неповољан по преводиоца Фауста, ма да му

"писац. одаје извесно признање, са којим се можемо сложити само ако.

познајемо књижевне прилике тог времена и ако знамо колики је био тадашњи читалачки круг код нас, Сад, после тридесет година, ми тразимо мање теорије а више чињеница. И зато ћу, служећи се само методом упоређивања текстова, да прикажем Фауста У новој редакцији.

Сваки превод мора бити веран оригиналу који се преноси на други језик. То је толико тачно да треба да буде нешто што се само по себи разуме. Зашто се преводи, ако не да се каже оно што је писац казао Наравно, кад је у питању дело у стиху са сликом, појам адекватности постаје колебљив. Тада се од преводиоца не може тражити да задржи пот= пуну истоветност реченица, он ће морати да измени њихов распоред, чак — ако се одлучио за препев — понешто ће изоставити или дати у измењеном облику. То је неизбежно, а по томе колико је успео видеће се и колики је познавалац сложенот-преводилачког посла. Преводилац се може донекле удаљити од првобитнога текста ако нови- текст, њеров, не изне-. верава оригинал, а превод тиме добија у уметничком изразу, лепоти облика, пластичности речи; ако, међутим, од свега тог у преводу не нађемо ништа; онда су преводиочева „условљена неверства“, да се тако изразим, промашила циљ и.она су за осуду. А таквих места има приличан број у овом преводу. Она су далеко испод оригинала, она често кваре пе-

_сничку слику. и мењају смисао, онб што је у оригивалу разумљиво чине у преводу неразумљивим. 6

Ево неколико примера.

|

у) Ј. ВБ. Гете, Фауст, трагедија, зреет Милана. Савића у Бода ПИјИ Анице Савић _Ребан, 318 стр, Шросвета, Београд 1950.

>) Богдан Поповић, Преводи у стиху. и слику, Српски књижевни гласник од 1 и 16 јануара 1921. ~ ; Е