Наша књижевност

ОН - _ ______ — -- _—_ - Књижевност

У ЏПосвети“ (стр. 35 и 36 превода) динамични и пластични почетак прве строфе“ ег паћ| епећ хлједег... (Приближавате се опет-..) преведен је прозаичном констатацијом Ви сте опет ту: песниково питање: Мегзисћ пећ тоћј, еџећ Фвезтпа! Теза шћаНеп» (Да ли да покушам овог пута да

вас задржим%) = одраз његовог колебања пред великим стварењем и

скоро нагонске тежње да му приступи — у преводу је само упрошћена и свог правог смисла лишена реченица Задржат х оћ у ли вас свај путг — У другој строфи, стих Џпд тапсће Цеђе 5ећаеп зтејогп ам! (И многе драге сени уздижу се) преведен је И драг е сени милује поглед. Ку трећој: Мет · Мед епебопе Фег ппђекави јел Метсе (Моја песма обраћа се незнаноме мноштву) преведено је Незнаном

_мноштву срца бол јада се — У четвртој, меланхоличво-музикални стих Опа пиећ егртећ ел Јапоз! епкубћпћез Зећпеп (И обузима ме

чежња које сам се давно годвикао) преведен је реченицом И чежњ а,

давно одвикла, ме вуче, која нема у себи ниједан од умет-

вичких квалитета оригинала, али зато садржи једну језичку грешку.

(ТГосвета се сматра за једну од најлешцих и обликом најсавр= шенијих песама немачке лирике. Она је толико типична за Тетеову беспрекорну уметност "певања да ћу је, током доцнијег излагања, мало опширније упоредити са њеним српским преводом.)

У Џредигри на позорници (стр. 37 по 45), оба. почетна стиха преведена су нетачно: Шг Бе еп, Фе рт пиг 50 об — Ти Мој шпа Тепрса! Ђејгсезапјеп (Вас двојица који сте ми тако често помагали у невољи и великом јаду) у преводу гласи Вас двоје“ што сте спас од

"брига =— у јаду често нашли мом на стр. 38: МЕ Зг5зеп

зтећ ће ап Фе Каззе неће (Гурајући се пробија се.до благајне) дато је, са нелогичним спајањем глагола и прилога, Проби Ј а -— се лео - касе суноврат; следећи стих па, лије јп Нипсегапој шт Вгов ап Васкег ген отсуство запете чини двосмисленим: КЕ јо кал | е глад за хлеб код пекаревих врата; = Девет! Даз5 зећ. моп. Масћуге | гедеп обе не значи. Јер ако причам о потомству ја, него „Јер кад бих о потомству хтео да говорим ја“; стр. 40: стих Еп Мапп, Чег гесћ! 21 лимит Кел Фепкћ (Човек који помишља да ради ваљано) преведен је Када се човек својски ода рад У Џпа зећелш~ Ка, Јиг леп аћг већгеће није А -за ког пишеш на тв пази, него „Погледајте само за кога пишете“: даље: па, зуав даз АШегасћИптивте Ђ]ефе, — Саг тап-

вине испустили из руку =—- слободан превод) у преводу гласи А нај гори су свагда они — што дођу пошто новине прочитају: стр. 44: де Иг Котрштепје дгесћаећ — Капп ебуа5 па ћећез сезећећп (И док ви ласкања удешавате, може се нешто корисно догодити) преведено је- Ласкања док сте ређали — погдешто нам

"се корисно отело.

У првом Фаустовом монологу, стр. 55 и 56, налазе зе ове нетачности: Проучио сам филозофију (на немачком то није мирно кон-

статовање: Нађе пшљ, асћ! РАШосорће... зепфећ); Фе Тбеојогле је преведена.

са богословија — исто као и на страни 181; Ра мШ пиг зстег 4а5

~

"сћег Коттј мот: Гезеп Чег Јошглаје (А штто је најгоре, многи тек што су но--