Наша књижевност

Књижевни преглед - 611

Негх метђге апел а (Од тога срце само што ми не изгори): Ах, то ме боли. то ми жеже груд (ова последња реч се врло често јавља у преводу; каоси реч“ осећај увек узета нетачно уместо праве речи 'осе-= "ка ње, она је много искоришћена за прављење добро и погрешно акценто-= ваних сликова); Паз5 1ећ еткеппе зуаб Фе еј — Пп Тапегајеп газашттевћај(Да познам шта јсвету највећој дубини држи У споју) преведено је Да познам ронећ у дубину.. са додатком последњих речи којих. _ нема у оригиналу. 3 На стр. 58: стихови уаг е5 еп СОЕ, дет. Ффезе 2егсћеп Њ — 16. тла „(фаз штите Тођеп зШеп значе „Да ли је то неки бог написао ове знаке који стишавају мој унутрашњи бес“, а не оно што стоји у преводу (Б веште 1" то неки бог те знаке што је писао, помамну да У

=. _ мени е тиша мисао); Ејпо лп дет апдеги змлђе па Тебе (једно У другом дела и живи) преведено је нетачно и прозаично Све једно У друго се делајући слива; стр. 61: ВБ: аи е5, дег.— — Ш аел

Теђепзејеп 2ег| (Да ли си то ти који... у свим животним дубинама по-

_ дрхтаваш) преведено је, са. додалом сав дрхтиш|животна се

теби леди крв — да би се нашао слик за крајњу реч из следећег

= стиха црв, која се "мора употребити, али је тиме разрушена целина

појма“ Геђепећејеп; стр. 76: Раррејп нису јасике него тополе (јасика је

"га еграрређ; стр. 109: „Мег“ (ко) у Фаустовом питању преведено је са што, тако да- Мефистофелов одговор „ја!“ није у складу са питањем.

_|Стр. 123: причи о нејасни стихови У тесном плесу стално круже =— #'о с репом својим мачке младе у оригиналу су врло јасни (Ргећ! јебаг зјећ шп епреп 7 те аш7 — 55 јипсе Кало – пи. дет 5ећуап2). -- =

Стр. 161: Вет о = _ Ац5 дет Наш — 2шт 5 Поло вућана (При пиру — из куће — кроз димњак напоље) преведено је произвољно. Пирује, _ не мирује, = на димњак отпирује (као,

уосталом, и већи број оваквих кратких стихова, који су прави камен спотицања свих преводилаца. Упоредити: на стр. 166: Мип 156 ез сезсћећи! дат тедеп ипа зећеп — Мт ћогеп шпа гемшпеп (Сад се догодило! = Говоримо и видимо — Чујемо и Слиујаноу треводу Сад се догодило! и Чуло, говорило - видело, срочило). Е

_ Стр. 228: Џпа пеппе Пе Чаз зећбпе Жеђ у преводу гласи Н е помињи те дивне жене — а објект, који се овде мора узети као акузатив, потпуно мења смисао Фаустовог узвика и једнину претвара У множину. стр. 249: са сувишним додавањем једног глагола преведен је стих ле чоп Чет Еепојег Чогб дег Зактјаје: Ко онде с прозора сакристије што сија; | стр. 252: ХИћег је МЕ у размаку од ва стиха, као тамбура и-као цитра. :

Име Незптећ, употребљено на четири места у оригиналу, У преводу је _дато као Хенрик (стр. 288, 238; 309, 213), иако није било никакве потребе да се тако чини. Исто. тако, на стр. 178, подругљиви израз Напз Бедегћећ преведен јеса Јанко Похотљивац! Мислим да је то било са-= свим излишно, пошто остале особне именице нису „превођене“, што се,

~

убсталом, већ одавно више и не ради. Ри