Наша књижевност

Књижевни преглед = 613

прозе, морамо неминовно извесне крајње речи акцентовати погрешно, пошто је то неизбежна последица изговарања стихова без уједначеног ритма и у којима су сликоване речи са различитим акцентима: НЕ Е -

Што никосте пред мутним видом рано =

Је 1» срце још том заносу оданог... 4

И броји драге што, од среће лоше '! = обманути, пре мене ишчездше... “ у — _ Одјек је први изумро у њој 5

ја стрепшим и при хвали њиховбј...)

стр. 88: = И ја сам имао лутака тих, и Е | 5: 2 _ал' такавенагон још не осетих. | == стр. 78: / Што је свем свету благи дан, 5 = за мене нека је берићетан, стр. 92: = - | - „Ти немаш право, нема ту ни'сбн некаквог духа. Пас је обучен. у = >

"5 Да се Џосвета,- песма у сваком погледу савршена, може пре- вести или препевати тако да делује хармонијом акцената, а да притом не изневери текст оригинала доказ је овај“ превод Велимира Живојиновића: - -

Ево вас опет, обличја од сене, снесена једном давно виду мом. Да л да задржим сад чар ваше пене“

Вуче л' ме срце још безумљу том: Ви навирете. — Џа хајд, око мене.

из магле ничућ, сне чарајте еном. Гануте груди младићки покреће чаробни дах што око вас облеће.

Доносите ми слике доба бујна,

по нека драга ускрене ми сен.

Никне к'о бајка стара, једва чујна,

љубави прве, пријатељства трен. 6 "Враћа се бол; обнавља туга нујна "беспућа људског сплет; а шапат њен помиње драге, што, сварани клетом _ срећом, пре мене променише светом.