Наша књижевност

614 - _ - —____-_- Књижевност

Ево још неколико примера: П - стр. 115: | = Изреци услов, нек је јасан; _ “ 5 – Е · __гу кући такав слуга је опасан. - =

стр. 150: 5 Е Бургију дајте! — Шта ћеш е њбм7 __Тек имате бурад пред а пИ - : __ етр. 151: = = | | - Кад бират треба, дела) хоћу рајнског вина. = 5 Најбоље даре даје домовина. "стр. 218:

= > На суседа ту пази свак, и реч му мери и корак.

Толико о акцентовању. А што се тиче подударности између "слогова: у сликовима, видећемо да је у том погледу“ " превод потпуно промаштио. Слик је украс кога се Гете никад није лишавао (осим кад је певао

у класичним размерима), као, уосталом, ни највећи број песника“ све до вајновијих времена. Можемо оспоравати велики значај који извесни песници и теоретичари приписују слику, али не и хармоничну звучност која се постиже помоћу стихова са правилним сликом. Истина је, исто _ тако, да новији песници, ослобађајући се тог украса, за који тврде да спутава, постижу велику ритмичку гишкост-и помоћу слободног стиха. Али ако се неко реши, као што је то случа ј са преводиоцем овога дела, да дело у стиху са правилним сликовима преведе исто тако.у стиху са сликом, онда он мора остати веран таквом облику оригинала и потрудити се да га не исквари, свестан да је себа ставио пред (скоро несавладљиве тешкоће, ПШоступи ли друкчије, допусти ли себи отступања, уведе ли асо-

Песме ми нове неће, чути многа

_ "срца за која прве певах ја. =

_ Замро ах! први одјек круга тога;

срдачна_ тима развејала се та,

Незнаном свету певам сад, од кога,

и кад ми пљеска, зебе душа сва. _

А што сам песмом веселио када,“

то, ако живи, ко зна где је сада.

= | М чежња ми, давно већ замрла, буја ! пут тог тихог. царства духова, а с ње ; – _ звук се песме моје шапатом лелуја 7 бесциљним к'о харфа Еолова. — Тле! Стресам се; сузе стижу се, набуја у грубом срцу вал нежности све. = Ба Што имам, то вео даљина ми скрива; а што изгубих, то ми страрноси бива.

(1 8. Гете: Лир ске песм е У преводу В. Живојиновића, Бео=. __ трад 1982,)