Наша књижевност

618 ___________________ Књижевност |

стр. 186: стих - па а Фосћ еђеп 50 уагеп_ пећ гаса претворен. је У прозу: А није НО баш вруће; а - –

стр. 202: леонински“ слик, доста- често употребљаван у овом преводу, није У духу Гетеових стихова, јер им даје сличности са стиховима наших

поскочица: Нову бих дику мерк'о по видику; на истој

“страни, глатолски партицип вол ео _ апострофом је претворе (у спуку

„врло непријатан облик вол'о; ,

"стр. 216: Прохтело се њему "не би =— да одмах право спрегне с цуром том; “ - _ стр. 228: И уд. пред полулу да чула не износи! — како-

_ фонија (у. оригиналу заиста сој фе пађ мепгасјћеп оппеп, али то слуху

не смета); -

_- __стр. 256: да ли се може сматрати стихом пе епица Ол. тебе, блуднице, се држати по страни, која не испуњава ниједан

од метричких услова, сем ако се не сматра да је то постигнуто овом несрећном инверсијом7 - 5 =

У погледу губљења физиономије коју имају“ у оригиналу, најгоре су прошле две песме које Гретица пева и које чине уметнички издвојену целину. Прва је позната под насловом“ Краљ у ту ли и спада међу

најлешпе баладе спеване на немачком језику. Сликовање по принципу

а—6б—а— (6 спроведено је "беспрекорно кроз“ свих шест строфа. Њена сажжетост не смета стварању великих слика и савршеном. лирском прика-

_ зивању, верне љубави. У преводу — ништа од свега тог. Рђави сликови;

_ произвољност у броју слогова, местимично и нетачан превод: то је 'оно

"што остаје (стр. 186): | 5 ИЕ =

У Тули је некада био (Ез маг ст Кото (а Тише,

· до гроба веран цар, -_ (аг |тем |5 ап даб бгаб, _ пред смрт му драга даде Рета згегђена - зејпе Вие < __ свој злаћени пехар. Етел сој пеп Весћег сађ, Једино је из њега - = Е- отпо Њт пасћЕ5 дагађег, при гозби пио: он, ___ „Ег Тесле Ши једеп Зећташз; и суза би му текла а Рје Апсеп оттсеп Тт ђег, у болу великот, _ Зоо ег |гапк. дагац5,)-

~

А да се ова песма може“ превести са више среће, доказ су преводи Вл. Назора и 8: Живојиновића. ! > ~ Друга песма, која почиње стихом Метте Кић (56 Ка (стр. 231 Ола)

, не изгледа ништа боље у преводу“ За њу је неко тачно рекао да је „нај=

лешши уздах чежње“. Све је у њој благо и нежно, уздржано-страсно, са

· градацијом осећања у шетој, шестој и седмој строфи, што је Штуберт

дивно осетио и онако узбудљиво дао, компонујући сна ове речи своју.

" мосткда најлепшу песму. Поређење тих строфа у оригиналу и преводу јасно показује како се поменути а Ае мора претворити у нагли