Наша књижевност

Белешке · _____ _______

се Г Бањан позива кео на ориги-

нал вели овде: „.-кад иначе сталожени људи ипак ( ку да.. у присуству свакојаког света који им није близак деле или побијају ударце... фразу _ „шпеег _ аЏетћапа Мојк“ тај превод је по"грешно схватио кас прилошку 0знаку глатолу „амајееп“- (у присуству свакојакот света), а не, како је требало, као даљи објект (Мегћатаворјеко) његов, ударце међу свакојак свет, бити се било с ким (као и у нашем је-= зику уосталом: поделити новац меЂу сиротињу, на пр.). з – Отуда у овом преводу Келерова ома испада неразумљива: ако се сталожени људи — испада по њему — побију „у присуству свакоја= тог света“ то је безазлена игра према ономе кад се побију нетде

5 ЈЕ)

а.

где нису „у присуству свакојаког

света“, где су, дакле, сами. == Не-_ разумљиво, јер је нетачно тре= ведено. у

Мој превод ове реченице гласи: „Нелепо је и све само не као што треба нађу ли се иначе сталожени људи у прилици да се бију, из беса, неразмишљенести или у одОРаНИ, било са ким, и кад један с другим немају никаве везе.“ (После мот превода изашао је у Загребу превод 3. Шереба, који овде вели: „кад иначе сређени људи... млате по којекаквој свјетини, која их се даље не тиче.“ (Да је боље разумео текст, Г. Бања једино замерити мојој стилизапцији; међутим, он, пошто је ци= гирао мој превод (и пошто је, сва-

како, спремајући се да пише о ње-

му требало да проучи Келера) на-

води погрешан превод као тачан,

па још без колебања и без брите узвикује: „Види тачан пао ове изреке напред!“

„УМећрећепде Егфуеје“ — вели се даље — преведено је са „дугачка треда“, а треба: Такође нетачно. „Ме“ није про= стран (регате, зрабови), него му је основно значење „“оп ргоззег Аиздећпипа“ (бапдег5), а оно је овде, доследњо немачкој језичкој педантности, 101: објашшњено, да не буде никакве сумње, помоћу „се-

тат

(7) дођу у прили- ·

павле: делити -

зе могао _

„пространа хумка“. ·

Верди, „који: иде“: дакле, дугачак. Дрк „БгфуусПе није овде нешто малена, најмање „хумка (Степа И Сгађћасе!, па допустимо и Нисоејсћеп; уз то још ес тим контра- – дикторним адјективом: пространа

"кумка!јј- него је то, буквално: та= "лас земље. Џа ни тај талас није тростран, него баш узан. (Нека ми се 'бтрости што, расплињући наметнуту нам противуречност морам читаоца непријатно бацати између крајности; пространо-узано, дугачко — малено). Ко мало пажљивије уђе у видљиви пејзаж Келеров, лако ће увидети како је нетачно ттто нам се предлаже (бар да се

предлаже! Али Т. Бањац реже као гаку који вије научио речи; и мени одиста није пријатно због ње-

__гових лапсуса). Моред јасне гор"ње БИ 165 је дужину „тала“са земље“, греде, и очигледно при казао: „Далеко У њеном подножју налази се село... а и ширину. Јер сељаци, орући њиве које се пружају преко тог „таласа“, чешће се мимоилазе на његову превоју: талас, дакле, не може бити ни широк. А такав талас, или боље: дуж земље која се издиже, нарочито (вели већ Вук) у води или риту = а овде је река — зове се гредом. (Колико-ми је познато, друге речи ни нема).

; „Хатеепбегвокеке се по Г. Бањцу не може превести са „доскочљивост“, јер, по „њему, доскочљивост “је духовитост или готовост на брз одговор (а итеептегнркеј то није). Међутим, „2ипоептег но“ значи на нећ мачком баш ово друго што Е. Бањац вели, и

ништа сем то: „зртасћретуапак“ (бапдет5), „могљаехала! пре шт еп УогЕ уеперепе.

(Вгоскћаш5). — Сељаци у Војводини практикују ову „духовитост често“: одтоварају један другом свакојаким „згодним“ речима, а то се вели: доскачу — доскочио му је. _ „Гапдтоск преведено се скути. (0ва реч из народних песама не при_ стаје као значење за, обичан се_љачки капут“) примећује Г. Бањац. =— Прово; „Боске није „обичан сељачки капут“ =— то је сукња. Та. реч у немачком, као ознаку за ј женски“ део одеће, значи сукњу. —