Наша књижевност

-Ф и - 5 – : --__ Књижевност

дан одломак еротске песме из које се одмах види карактеристика. песника: говори просто, једноставно једноставне ствари, свачије искуство, али он то искуство каже из неког научног расположења, са неке историске висине где човек уме и сме казати дефинитивности о људским о трарика

Године моје младости, мој живот уживања Јасно видим тек сада значај тих - година. Како су непотребна и како залудна била кајања —

Али тада нисам им знао значај.

У разузданом животу моје младости Остварили су се правци моје поезије, План за област моје уметности.

Зато ето кајања моја никад нису била трајна. Моје одлуке да се пазим, да се мењам, Обично су трајале не више од четрнаест дана.

Кавафи је живео стално у Александрији, био расни Грк, али не припадник мале Грчке тамо у Европи, него оне историске, цивилизаторне Грчке која је била свет, која је имала велике храбрости, волела да меша) своју крв и са варварима, јер јој је требало много крви, а са крвљу много и свега осталога. Кавафи је стално сматрао као главни град Грчке Александрију, и губитком тога прада тумачио сићушну, малу континенталну Грчку од данас. Пола у шали, пола у збиљи говорио је Форстеру: „Молите се Богу да не изгубите главни свој град.“ Као некада класични песници, Кавафи се бавио и атрономијом, помало и трговином, био и државни чиновник — тако је ваљда боље схватао људске ситуације у приватним и у историским рефлексима. У Александрији су боље разумевали његов иронични, некако супериорни поглед у историју, његова врло: лична сећања на оно што је негда било. У Атини није био, ни постао популаран.

сФрорстер објашњава Кавафијев оштар, психолошки, да кажемо научночиронични поглед у историју — тумачи га једном некако студентски досетљивом констатацијом: Кавафи је знао, као што уосталом и сви ми познији људи знамо, како су се сврштиле ствари које уческици у њима, или покретачи тих ствари, дакако, нису знали друкчије но онако како су их доживљавали док су их живели. Клеопатра, заједно са Марком Антонијем, веровала је да ће добити битку код Акцијума, а Кавафи зна да су били ужасно поражени. Но, шта ћемо, у тој теорији, са Цезаром, који је, иако сав избоден мачевима, при свести утврдио ситуацију. А шта ћемо са Брутом, који је унапред знао своју смрт и судбину револуције, и казао то јасно... Ми, од своје стране, мислимо овако: Кавафи је запажао континуитете у историји,