Наша књижевност

Културни додири 5 5 · 1

Кроз плот и преко плота, кроз члавке, белешке, преводе, и белетристику које пишу Грци о себи ка страним језицима, и страни писци о Грцима, сазнали смо за неке врло оригиналне грчке песнике, и интересоваћемо се за њих и даље, уз помоћ културне помоћи других народа. Капетанакис је можда најмлађи међу њима. Он је био Јеврејин, пред почетак Другог светског рата отишао у Енглеску, из Лондона сарађивао у француским и ентлеским часописима, преводио своје песме, преводили га други, у замрзлом, врло добром енглеском часспису Хорајзон штам_пана је студија о њему — тај Капетанакис је умро у Лондону пре неку годину још сасвим млад. Ми смо прочитали од њега, све у француском преводу, неколико песама, и врло леп оглед о Атини, штампан у француском часопису Европа. — О песнику Сеферису знамо, толико да је жив, да станује у Атини, сем кад је по дипломатским пословима у иностранству. Кад наше искуство о њему још мало порасте, даћемо, у преводу са енглескот превода, неколико његових песама. И ту је Хорајзон, културан скроз, посредовао културно. = О Вафопулосу не знамо савршено ништа, али емо ових дана нашли поменути његов лир· ски триптихон у енглеском часопису Тће Шфепег, учинио нам се занимљив, нарочито трећи део, који ћемо овде дати.у преводу са енглескога превода. — О Кавафију знамо нешто више, из приказа писаних, и на Радију говорених, још и од раније, а ових дана учестано поводом поменуте збирке његових песама. Кавафи је рођен 1871 године, а умро је, седамдесет година стар, 1983, у Александрији, где је стално становао, и где га је посећивао ентлески познати романсије и есејист Е. М. Форстер, из чијега малога пригодна написа узимамо неке податке, и где смо нашли и слику Кавафијеву у старим годинама, кад се виђао са Форстером. Слика показује необичног старца, некога ко вуче бреме историје на леђима, али га оно забавља безмерно. Широка плећа; врат без огрлице, боемски увијен шалчићем; над шалом врло крупна глава — некако од респекта не знате да ли лепог или поругсног човека; — у тој глави два ока мното крупна и за ону крупну главу. Веђе грчке, густе, црне, готове да се свађају. Коса, на овамо на онамо, као несадевено сено, нос меснат, доња усна јако дебела; лице меснато, изгледа само зато да би на њега и у њега стало много и много бора, посвуда, по бради, по обра= зима, око очију и око ушију. Очи тамне немају николико година, оне су, како хоћете, чулне, научничке, историске, лабораториске. По циклусу еротских његових песама, од којих смо налазили од- · ломке у неколико приказа, један и у Форстерову чланчићу може се судити да је Кавафи као млад човек живео уз сагрешења, али да је већ врло рано био узнемираван историским сећањима која су га вукла у уметничке концепције. Доносимо је-