Наша књижевност

5 ~ | "Књижевност-

У

или чак и неприкосновено. Бернард Шо приказао је Цезара као.

комедију. Кавафи, слично, замислио је, сетио се у једној краткој

– песми имшператора-зликовца Нерона овако: одједаред, у орману

Неронову нека галама и метеж. Домаћи богови Неронови, тамо у фијоци, чули су што Нерон још није чуо, долазак богиња освете и обрачува. И обратно: може постати трагичан штоф оно што је некада било вулгаран злочин, вулгарна завидљивост. Неки велики, раскошно уоквирђени табло историски може се наћи у миниатурној форми миниатурног сећања некога песника историских мотива. Хајне је био понекад милостив, и давао таквим својим историским сећањима бар форму баладе, кад већ форму кратке песмице. Кавафи је нов облик историскот лиричара: он је имао моћ сећања најдиректнијег, моћ сећања савременика, и зато је додуше човечан, али и врло скептичан, врло ироничан пред историјом и њеним златним словима. |

Доштли смо сад до пункта, до конкретног повода ради којег се овај напис пише. А то су фрагменти из модерних грчких песника, заправо, данас, грчкога песника Кавафија, који се нама, пабирчарима по преводима текстова које не умемо читати у оритиналу, који се нама чини најзанимљивији међу врло занимљи_вим грчким модерним песницима, онима који су јеош живи, или нису одвише давно умрли. Једну Кавафијеву песму, из главног његова циклуса историских песама, моћи ћемо само испричати, _а као цитат дати само последњи, завршни стих песме. Наравно, и то у преводу са превода оригиналне песме на енглески језик. Другу његову историску песму даћемо у целини, дакако уз исту тужну околност, као превод са превода. Из другога циклуса Кавафијевих песама, еротскога циклуса, даћемо фрагмент. Додаћемо, данас, још грчког песника Вафопулоса, са кратком песмицом, трећим делом једног триптихона, чија је тема наша најближа историја, наши модерни и бездушни ратови. ПЏриказаћемо тако неке занимљиве књижевне продукте наших времена, пробудићемо интерес, свој и других људи, да дођемо до недавно издате Кавафијеве збирке песама, (154 на број) која се збирка по_ јавила недавно у Лондону, у преводу са оригинала професора Маврогордата. Уједно ћемо подвући што смо у наслову истакли: културна помоћ од народа у народ, од човека до човека. Од Грка до Енглеза који су велики читачи, од Енглеза који знају новогрчки и од Грка који знају енглески до превода грчке поезије на енглески, од тих превода до вас који знамо енглески, од нас до оних наших људи који не читају енглески — и затвори се један - мали културни круг од руку које се једна другој додају. Како је културни додир дивна, дирљиво лепа ствар! Ако Енглез неки зна новогрчки, и Грк неки зна енглески, испадне да ја знам новогрчки.