Наша књижевност

109

је и мириса, као вештачко цвеће, или — као преведена туђа лирика. У тим песмама он просто „ређа“ овакве и сличне стихове: „Воћка је пред кућом расла, / тица је на грани пе_вала“ („Воћка“), или: „Незаборавак / је суза ми у оку. / Зашто је не заборавимг“ _ („Незаборавак“), или:

„Девојко, / не силази у језеро. / У

језеру је змај“ („Огледало“), и тако даље. С друге стране, у том и_ стом циклусу, читаоца просто изненади старински тон, као из времена Бранка или Змаја, у песми „Да ли је то она или киша“. Медитеранска лирика је врло фина и опојна, = али само у оригиналу. То је лирика тренутака и расположења и, пре свега, лирика атмосфере. Она, у рукама мајстора, даје боје и лаке, вибрирајуће трептаје и треперења. И ЈЉубиша Јецић се повео за тим. Повео се, али је узео само форму, а у ту форму није улио одговарајући садржај; у већини примера није улио чак — никакав садржај. Зато ми се ин чини да се он у таквој лирици не осећа „на свом терену“. Шегов је терен оно што нам је дао у песмасмама „Рација“,и „Пуста улица“, да наведем само њих. Његов је терен оно што је искрено доживео и излио у топле стихове, које и ми топло и интензивно доживљавамо. У томе су и особености ове његове скромне збирке. По томе се она и одваја од већине досада објављених збирки стихова. У њој је један талентовани песник нашао свој израз и свој пут.

ЈОВАНКА ХРВАЋАНИН: ЉУДИ РАДЕ

(Изд. „Дечја књига“, Београд 1951)

Пишући у последње време готово само за децу, Јованка Хрваћанин је, углавном по дечјим листовима, 06јавила већи број успелих стихова за децу претшколског узраста. Мако су њене посебно објављене збирке мале, да би се о њеној дечјој поезији могао донети дефинитиван суд, ипак се о досадашњим њеним успесима могу донети извесни општи закључци. ;

Танасије МЛАДЕНОВИЋ

Књижевност

Пре свега, њено поетско надахнуће покреће истинска љубав према малој деци и непосредно доживљавање малог дечјег света. Стога у њеним стиховима има искрености и топлине и стога они верно одражавају свој свет. Затим, њено стваралаштво засновано је:на разумевању дечјег душевног живота и његових могућности, са свом специфичношћу де= чјег интересовања, његовог круга појимања и снаге изражавања. Она своје теме црпе са најбољих извора наше класичне дечје поезије, што не значи да су мотиви њених песама застарели; да не одговарају животу савременог детета. -

Све ове опште дедукције односе се у малом и на њену најновију збирку од десетак песама „ЈБуди раде“, која претставља тематску целину на мотиве о раду занатлија с којима се дете у своме животу најпре сусреће. Ковач, зидар, столар, димничар, пекар, кројач, обућар, берберин, фотограф, слагач, све су то на први поглед прозаични мотиви, који траже посебан дар да би се течним стихом објаснили и приближили детету, да би му се објаснио њихов значај у људском друштву, да би се код детета развио смисао и љубав за такав рад и радне људе. Ова збирка је мала да би на одраслог читаоца оставила дубљи утисак. Она је намењена деци од 5 до 7 година, која је радо читају, лако уче напамет поједине одломке, често их понављају. Духовите инвенције, Јованка. Хрваћанин пише течним и лаким стихом, без баналности и општих места, без суве дидактичне усмерености, без оригиналности по сваку це-

_ ну. Њена постигнућа на овом пољу

још су скромних размера, јер сум њене претензије скромне, али су она права дечја поезија, која ће, продубљена и обогаћена новим мотивима, ући у трајан фонд наше дечје књижевности. -

Цртежи сликара Зоњића у овој

_ књизи нису увек успели. Они су ме-

стимично за дечје око сувише претрпани, замршени и непрегледни.

Б.