Наша књижевност

Културни додири — - = – : Е - = 115

и постао амерички грађанин. (Америка даје Британији, али и Британија даје Америци): У Америци је, за сав живот, и Однов "друг по школи, писац Ишервуд. КУ Америци је, за сав живот, и А. Хакели. Наравно, Одн не заборавља да је Енглез, а Енглези не заборављају да је њихов. Тек подигну барјак, и процеде: велики

слуј га је однео на другу страну Атлантика. Одн је врло кру-.

пан песник — иако је понекад теже разумљив: узима из терминологија свих дисциплина. Недавно је издао збирку својих предавања на университету, углавном о херојима у књижевној обради: ретка. књига, скроз оригинална, нешто и сувише зрела.

тедавно, такође, заједно са једним америчким професором, издао је, у пет томова, антологију поезије писане енглеским језиком. Цео свет говори о том капиталном делу и труду. Ми бисмо требали да кабавимо то дело и полако, систематски, да преводимо

изборе из појединих епоха енглеске лирике у песми и драми. —

Спендер се разврежио у више праваца: остао је песник, постао врста новинара високог ранга, претставник је Енглеза при свима знатним интернационалним) културним установама, удружењима, и конгресним заседањима. Ових дана је објављена његова Аутобиографија, Енглеска аутобиографија, коју пише човек стар или млађи ако је имао додира са знаменитим људима и догађајима, учествовао у неким покретима, и у којој књизи је онда че"тири петине о другим људима, а једна петина о писцу аутобиографије. 1 Деј Луис је чвОсто и одлучно остао у својој бразди. ба није бриљантан, он је осветљен изнутра. Он није искидан интересима за све земаљско и надземаљско, за психологије свих праваца и дубина. Он није постао светски човек, као Спендер, не мучи се и са Фројдом и са Марксом колико Оди. Он на свој, некако до-

маћи, миран начин прати судбину данашњег човека, одмерава_

напоре данашњег песника, подрхтава са дрхтавицама и преви-

рањима друштвеним и уметничким. Он је истрајан и веран оном -

што јесте, и оном штто ради. То је поет који се једнако усавршује на дискретан начин, то је човек који једнако постаје бољи на дискретан начин. Друштво, човечни човек, и задатак песника. "врло одговорног — за то троје, од оксфордских својих дана, није Деј Луис охладнео; а није се извитоперио ни у социјалној својој памети, ни у паметној својој социологији. Поготово не у топлој љубави и оданости поетском раду. Много је сиротовао са

женом и два сина. Служио по средњим школама, полако се пео.

у удобнија и уноснија занимања. Свугде је браздао, утирао, довршавао. Ето тога су поету сада изабрали за професора поезије у његову стару Оксфорду. По енглески, одмах су му, уз честитке, наговестили дужности, нарочито дужност да не заборави да. је поет, не престане писати поезију. Траже од њега дуге нара-