Наша књижевност

ја = - - – Књижевност

тивне поеме, траже дуже Оде, у стилу оне коју је био написао _ под насловом Уочи Нове године 1947-е. Ту његову. Оду, дугу 21 строфу, имамо у рукама, и преводимо, ево, нешто редака из завршних шест строфа. Џесма је писана без рима. Ми преводимо, јер само то умемо, у ритмичкој прози.

Везан (човече) клетвом човековом

Дау будућности живиш, дакле

У својој смрти — загрљај садашњице трпиш, _Али тежиш за бићем изнад себе, 5

Изнад својих сила и свога времена, Иза највиших звезда, где хоризонт спава.

те У плавило хиташ - ) Сан о својој сенци. А ако нема наде Да се у сенци тој поново родиш, да слика твоја Савршенија буде, истинитија =

Од, тебе» Звона ће запиштати

ЖК'о гладни кљунови у гнезду, очи се упрки У звезде — да преклињу узалуд

Вечност да открије

Истине чисте, што је уклета |

_ Да законом својим чува... Онда се (човече) окрени, Пре но што те звезде ослепе, пре но. што месец полуди. Земља је твој талент! Њом се служи.

Звона нек звоне за ово овде, и ово данас; "Време је услов твог живота; само у времену Може човек, сав зрео,- пребацити. над простор Усхићено крило ствараоца,

Деј Луис је дете своје земље, свога народа, своје отаџбине, а сада ће бити отац, у своме драгом Оксфорду, новим генерацијама даровитих стваралаца и даровитих читалаца. Претрпео је Деј Луис много у рату, и у животу, али никада се у отаџбини није осетио без отаџбине, као Одн, као онај француски писац који је ту недавно викнуо: „Ми овде нити имамо отаџбину, нити државу, нити парламент.“ Тих, миран, скривено јуначан, Деј Луис је драга фигура човека и песника.

Исидора СЕКУЛИЋ