Наша књижевност

_ Књижевност

Човек један оборене главе корача.

" По кораку сваком, носи терет драча.

Човек оборене главе улицом мојом корача. Пасји живот са њиме корача.

- Па стао, руку је подигао: | 7 + купа је меки дах. = Ипак, ипак, међу сенкама, међу борама, неодољиви осмех му рије; ниједан облак туге не може да га скрије.

Голуб је ет на прозор мој емрзнут пао,

А. пролеће је ту, и вечна трава расте, и расте, под-снегом што копни,.

и дечје стопе су вечне што кришом по њој газе, "и вечне су под снегом што копни,

те вечно изгубљене и опет нађене скитачке наше стазе.

Голуб је један на прозор мој см; рзнут пао.

Пространства су бескрајна палња, бескрајне љубави гладка. 5

И свака реч коју ти нисам 2 550

тек прне и опет заспи:

легши је сан.

Пролећни сан на сунцу

што точи сокове земљи, · пролећни сан, веверица, веверица живота.

Пролећни сан, дража половина живота.

Голуб је други на прозор мој осмехнут стао. 2

(1942). Душан МАТИЋ