Наша књижевност

_ ПОСЈЕТА

Кад је изишао из станице, над градом је још лебдила сумаглица. Звоници у даљини стршили су поспано у бијелим парама. Прољетно недјељно јутро, мутно и лагане-наоблачено, споро се будило. Иван застаде на рубу тротоара, у неодлучности. Био

_ је сат мљекарских кола и првих трамваја. Пустим тргом проми=

цао је покоји ријетки пролазник, погурен и још: бунован, и не дижући очију на споменик насред трга. А споменик — гологлав постарији грађанин у дугом капуту — изронио из ноћи са својом подигнутом руком, доимао се некако неупослено, без сврхе, као и они празни кестењарски киосци мало подаље, и та узалудно реторична геста изгледала је бесмислена и болно заморна као тјелесна казна у школи. — „Споменике би ноћу требало негдје | склонити, дати им одмор; или бар прекрити их каквим покровом“ — прође Ивану главом. 5

Дозва фијакер да се одвезе у центар. Мекано љуљушкањ на гуменим точковима уз звонак топот копита будило му је сјећање на давне такве доласке у непознате градове, још из дјетињетва, кад је путовао уз родитеље. Одонда му је остала и та још ни до данас несавладива мрзост за зору и за рано устајање. Јошт и сад тај рани сат побуђивао му је лагану мучнину у утроби и подавао отужан укус стварности која се буди и коју одједном мора да прими на празан и измучен желудац, као обилат оброк баријеве каше. –

Долазио је на позив одбора за прославу осамдесетгтодишњице чувеног професора, славног „Старога“ чији је портре имао да изради. Писмено се споразумио са професоровом ћерком, и ово је требало да буде његов први сусрет са човјеком о коме је толико слушао. Али и тај састанак, који га је још до синоћ радовао и живо занимао, сад га је остављао прилично равнодушним.

Исплати фијакер и уђе у кафану. Ту је сједило усве неколико гостију, постаријих раноранилаца с новинама у руци, тртоваца или пензионера којима свакодневни обичај или костобоља што се јавља пред зору не даду да ни у недјељно јутро остану нешто дуље у кревету, Сједне на диван уз прозор и наручи кафу. Напољу, у тек пролисталој алеји, бјеласала су дебла а тана. С времена на вријеме протутњила би полупразна трамвај-