Наша књижевност

СТРИПЈЕСМЕ | | -

_ ОСМЈЕХ Пјеснику живота, здравља и младости. _тештко је наћи тихе, меке. "ријечи

да дубоку своју рану лијечи.

Познавао. сам један осмјех звјездани на лицу свота драгог дјетета, прогулетше га а. а ЗЕ

Тај осмјех још само са слика блиста | као крајичак- "ведрине, заборављен на рубу о неба...

Тај осмјев бескрајне ЋЕ и · невиности. на пустој стијени срца гола. живи снатом мога > бола. ПИ

| РУКЕ Мале, прозурне руке. = __ на грудима је умирио.

Златне своје претиће_ на кошуљици је испружио. -

Јесу ли то они прсти ситни

што су били лукаву мацу

"и показивали аутомобиле

кроз прозор, у О кланцу“

Јесу ли то оне руке немирне |

што су као њежсне гранчице гранале у јутрима свијетлим и далеким... "руке што су тату 8

Оне руке вјечно запбслене | које би отац често „пупио“ -