Наша књижевност

_ЈЕСЕЊА ПЕСМА

У мојим окнима сваког часа све је ПЦ

дан краћа, ноћ дужа

Сунце, уколико се јотш јави, све је замамније,

иако је тек светиљка којом се сиромашак служи. ал лишће, о, па да, свима путевима.

Скелети јабланова. у небеса стрше.

Ходам по лишћу као по златним ЈА

И јесен има гумно на ком врше.

Подухну каткад ветра хладне струје = све собом носе у ковитлаце. – Телеграфске жице дршћу, зује.

Куд одоше оне сјајне јесење боје: _

Шта би од неба плаве, бистре пи поо |

Шта моје уво чује:

Шта виде сада очи моје

"на гранама на којима до недавна т певаше воће!

« Љ.

Скелете, мртваце!

Срце, умири се, помири и куцај нешто тише.

Склушпчај се, савиј — све болно одбаци.

Ускоро ће и кише; дуге јесење кише,

а ја сам жељан породичне речи 5 5 · него ишта. више; 5

жељан сам да се по домаћу дише

као наши сељаци, као наши сељаци! -

Затворимо прозоре, забравимо врата! "У ово доба. · неће ни комшије к нама из својих "соба. _ ажамоли гости из ЛАН

1 А