Наша књижевност

Излин —_____ | у 149

морала је много да ради, код ће иу трговини где је била зашо= слена. Шта ће рећи о њој у трговини кад буду дознали да је побетла са неким мушкарцем Можда ће рећи да је луда, и путем огласа попуниће њено место. Госпођица Гаван ће се радовати. Она је увек фрчала на њу, нарочито кад би неко слушао. „Госпођице Хил, зар не видите да оне роспође чекају! „МГотие мало живље, госпођице, Хил.“ - – | О неће пролити много суза кад буде остављала ту тртовину. -

= Али у њеном новом дому, ~“ некој далекој непознатој земљи, неће бити тако. Она ће тада бити удата —- она, Ивлин. Свет ће.

се с поштовањем оптходити према њој. С њом се неће поступати као са њеном мајком. Чак- и сада, иако је била у двадесетој, по= _ некад је била у опасности од очеве напраситости. Она је знала. да је отуда. добила лупање срца. Док је била мала, отац је никад _ није тукао, као што је тукао Харија и Ернеста, зато што је била девојчица; али недавно је почео да јој прети и товори шта би јеј све учинио само да није успомене = на њену покојну мајку. А сада није имала никог да је заштити. Ернест је умро, а Хари, запослен као црквени декоратер, био је скоро увек негде у унутраштњости. Сем тота, стална препирка. због новца у суботне ве- чери почела је да је неизрециво замара. Она је увек давала сву своју зараду —- седам шилинта — и Хари је-увек слао колико | мотао, али мука је била извући нешто новца од оца. Он је го-

ворио да ана расипа новац, да нема мозга, да он неће да даје свој тешко зарађени новац да га она баца на улицу, и још много више, јер суботом увече он је био шрилично неподношљив. На крају би јој дао новац и. питао је намерава ли она уошште да купи недејени ручак. Онда је она морала да трчи што брже може и да купује немирнице, држећи чврсто црн кожни новча=. ник док се пробијала кров гомилу, и враћала се кући позно под теретом намирница. Морала је да диринџи да би одржавала кућу и да би двоје деце, која су била остављена њеном старању, ишла редовно у школу и добивала. редовне обеде. То је био тежак посао — тежак живот — али сад кад је требало да та остави, она "није мислила да је тај живот без икаквих дражи.

Са Франком је требало да окушта други живот, Франк је био

младић врло добар, човечан: отворена срца. Требало је да отшуУЈЕ с њим вечерњим бродом, да му буде жена и да живи с њим у Буснос Амресу, тде он има дом који чека на њу. Како се она добро сећа тренутка кад га је први пуљ видела; он је становао ујецној кући о) главној улици у коју је она свраћала. Чинило јој се да је то било пре неколико недеља. Он је стајао код капије, _ са шиљатом капом затуретом на потиљак, а коса му је падала по бронзаном лицу. Допније су се упознали. Он ју је сваке вечери сачекивао пред Пртовитом и пратио до куће. Водио ју је да види „Веселу девојку“, и она се асећала дастојанствено пок је седела с њим у позоришту на месту на које није бигла 5 навикла, Он је 3 књижевност

г