Наша књижевност

Књижевни преглед У И _- 158

х

лости, моралној тупости, према свему штто спутава и кочи развитак 40века. Мрзео је. покорно ропско стрпљење сељака које су идеалисали | писци народњачког табора, мрзео и сладуњав либерализам, лаж и лицемерство у друштвеним односима. Сав бујан и борбен темпераменат сјајног публициста и књижевника. -усмер ио је против апсолутизма и феудалства у свим облицима. Органски срастао са својим временом, Салтиков се тешко може потпуно разумети ван историских околности и друштвено- : политичких услова у Русији током ХТХ века. Хиљадама најтананијих нити везало је његово биће за савремена збивања социјалног живота у његовој земљи. „Све што сам писао толико је прожето савременом стварношљу каже он о себи са необичном мером самокритике — и тако чврсто с њом "спојено да кад бих и претпоставио да ће то некада, у будућности, имати неку вредност, = вредност мојих дела била би само и једино у томе што пе су она илустровала ту стварност.“ То је једна страна његова стварања која га чини можда далеким и тешко Схватлљиним људима друге средине, другог менталитета и доба. - . у

Џо природи свог дара Салтиков је. био сатирик, веома осетљив према расположењима, збивањима и променама у друштву. Уметничка и борбена. = 5 а реч код њега се преплићу и у стваралачком плану дају нераздвојну целину логичке мисли и бујног полета маште. Ту страну његова талента је

лепо уочио И. Туртењев: „Код Салтикова — каже он — има кечег свиф= 5 == товекот, онај озбиљан, стравичан комизам, онај реализам, трезвен у својој ; = јасноћи, — у вихору дивље игре фантазије“. 5 - =

Ношто је сагледао прави иззвор зла против кога се борио, писац „Головљових“ приказао га је у потресним сликама чудовишне самовоље, скоро невероватних злоупотреба, лажи и лицемерства, глупости и несавесности, а које местимично изгледају фантастичне. Али томе не треба да се чудимо.

„Таква је морала изгледати ондашња руска стварност посматрана са становишта идеала утонписког сопијализма, којима се Шчедрин напајао у младости у кружоку Петрашевског. Стварни живот. је био толико изопа-= | по чен и ружан да више није личио на нешто достојто човека,'управо личио“

је на језиву карикатуру.“ Отуда хиперболизам у Салтиковљевим делима, искривљене линије, згуснуте боје, страшна преувеличавања појединих мо-

мената, особина и појава. Међутим, сам сатирик је увек одбијао замерке

да је у своје слике унбсио елементе“ карикатуре или "таржа. Служећи се

гротеском у великој мери, Салтиков је до краја, немилосрдно и свестрано,

само разголићавао и исмевао оне људе и чињенице који су били типични

за друштвени и политички поредак његова доба. Али на те црте он је

немилице управљао отровну жаоку свог от ромног сатиричкот талента, отва-

_рао честу, убиствену ватру на те негативне појаве. Зато његово стварање“ има доста елемената гротеске и шаржа. Исте елементе видимо и у његовом 5 стилу који се мења према теми и предмету о, којем говори.

„Савлађивање Штчедриновот језика — каже Ј. Ељсеберт У својој стуо дији о стилу овог. писца — задаје нарочите тешкоће, јер у њему значајно место заузима сатиричко разобличавање и харикирање језика др уштвених група непријатељских народу. Разуме се метод пародије карактерише Шчедрина, та не његове личности, јеб он не о натуралистички језик социјалних група које разобличава, нето исмева њихов“ језик, као и њи-