Наша књижевност

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

М. Ри тиши НА САВРЕМЕНОМ СРПСКОМ ЈЕЗИКУ.

___-Салтиков= -Шзедрин превбђен је код нас још крајем прошлог и по- четком овог столећа, али фрагментарно; преводили су се одломци из „Пошеехонске старине“ или његове „Скаске“, и тек 1897 и 1898 године штампан је у наставцима у дневном“ листу“ роман „Господа Головљови“, који је, у преводу Косаре Цветковић, изишао 1985 год. као ХХМ Забавник Српске књижевне задруте. Затим се за њега дуго времена не чује, и тек после. ослобођења расте код нас интересовање за великог сатиричара и почиње

· право упознавање с његовим стварањем.

Издавачким предузећима „Просвета“ и Култура припада заслуга · штто. су се латила захвалног посла да нашу читалачку публику упознају са одабраним делима овот руског класика. Досад је „Култура“ штампала роман „Господа Головљови“ у преводу Исидоре Секулић, а „Просвета“ „По= шехонску старину“ (превод Наталије Лукић) и „Губерниске слике“ (превод Милице Царцарачевић). "Ма да ова три дела не могу дочарати у пот= пунасти стваралачки лик овог ваљда најдемократскијег руског писца проштлот столећа, ипак су она — пошто свако од њих значи епоху у књи-

_жевном развоју Салтикова- тинедрина — довољна. да. се уоче многе битне

особине њетовог књижевног стварања.

Узроци ранијег слабог упознавања овог писца код. „нас били су двојаке природе = друштвено-политички и књижевни. Уметнички стил великот сатирика местимично је. прошаран публицистиком, а његова публицистика уметношћу. Истинољубив и критичан, Салтиков је у руској књижевности постао наследник Грибоједова и Гогоља, који су приказивали ништавило и духовну беду племства-и бирократије. МИ Салтиков је пре свега писац-=борац, перо му“ је оружје, а књижевност — јавни рад, служба свом народу и човечанству. Мишљење у сликама и критичка мисав, која је елеменат сатир е, код њега иду заједно. Како каже један критичар, „његова страсна-миса ао упада у ток уметничког приповедања, прекида га, али на крају крајева "не смањује уметничку снагу дела, већ даје ликовима нов живот, уздиже их, пружа нове мотиве и концепције, даје нотстрек уметничкој "фантазији. Ку тем. смислу он је јединствена, самосвојна појава у руској књижевности

Меихолошки извор његовог алата била је велика љубав и ве-

лика мржња — љубав према својој земљи, према свом народу, према сло- | боди, а мржња према насиљу, нечовечном бирократизму, духовној учма-, ел