Наша књижевност

Ивлин | ________________-_ 1

Стајала је у усталасаној гомили на станици Норт Вол. Он ју је држао за руку и сна је знала да јој он непрестано нешто товори о путовању преко мора. Пристаниште је било пуно 80Јника са пртлљагом. Кроз широка врата трема угледала је црну трушину брода, укотвљеног уз кеј, са осветљеним прозорима на боку. Она му није ништа одговорила. Осећала је да су јој образи бледи и хладни и, збуњена и очајна, молида се боту да је упути, да јој каже шта је њена дужност. Бродска сирена је дугои жалобитно одјекнула у матлу. Укрца ли се, сутра ће бити с Сррајнком на дебелом мору, и пловиће ка Буенос Аиресу. Путничке. карте већ су биле купљене. Да ли је могла да одустане после. · свега што је он учинио за њу: Од силног јада јој се стужило, и стално је мицала усне у немој усрдној мојтитви, -

Звук звона ју је погодио у само ерце.. Осетила је да ју је "он зграбио за руку. 0 | Е = |

„ајде!“ 1 - - -

Сва мора на свету узвитлала су се око њенот срца. Он ју

је вукао у њих: он ће је утопити. Обема се рукама ухватила за

железну ограду.

„хајде!“ ј ~ у == о

Не! Не! Не! немогућно је! Као избезумљена стезала је железо. Крикнула је као у рошцу, јер мора су свуда око ње. -

„Ивлин! Иви!“ —__ __ = _

Он је јурнуо с ону страну преграде и звао ју је да пође за, евим. Викали су на њ да се миче даље, али он ју је још дозивао. Она је окренула њему своје бело лице, кротка као беспомоћна животиња: У њеним очима није било знака ни љубави ни поздрава ни познавања. |. о И |

– - - Шеме #1036 (Превела с енглеског Љубица Поповић)