Наша књижевност

18 _ - 5 “ : – · Књижевност

делатност једна о и тратична игра: 5 а бежим од свакот

_разрешавања, а оно ми се ипак намеће. Али је несумњиво да се

нешто дотађа да сам на развалинама једног испуњења, у блистању трагичне среће остварљивости.“ Та потреба за личним решењем,

"та нужност да се као човек оствари, приметна је у свим надреа_"алистичким текстовима Ђорђа Јовановића: та потреба и та ну-

жност су му омогућиле да се, раније од свих, и много више од

остајтих, ослободи и теоретских, и ОНО ПРИМ НАШИ и вербалних

магија надреалистичке школе.

_Ако је за Ђорђа Јовановића надреализам ело само једна.

школа реторике, која ће у његовом зрелом књизжезном стварању оставити врло мало трага, три године проведене у политич= ком затвору у Сремској Митровици, од 1983 до 1936, биће за њега, на дефинитиван начин, истинска школа живота. Ту је нагонска револуционарност једног побуњеника, који је неговао револт али му још није успео да осети прави смисао, нашла свој људски и друштвени циљ, своју политичку одређеност.

(– РМ се Ђорђе Јовановић - враћа као зрео човек и готов—

_ писац. | =

Књижевно дело Ђорђа Јовановића остало је заувек незаврштено. Свом својом робустном“ енергијом | и свом својом интелектуалном страшћу он је систематски и озбиљно радио на књижевно-

· сти свега пет година, од 19836, када је изишао са робије, до 1941, када је осетио моралну неопходност да се и сам по“

винује оној судбоносној одлупи о преласку с идејне на оружану борбу. За тих пет година он је развио необично плодну публи=

-цистичку и критичк у делатност, и наметнуо се, снагом ан

мента, разложношћу анализе и поузданошћу критерија, као један од најсолиднијих зналаца и најнепристраснијих судија људских и естетских вредности наше књижевности. Био је то један од оних ретких наших људи челичног кова, који смело улазе у арену живота, дају и примају ударце, и у метежу борбе расту, непрекидно, са сваком новом битком, са сваком добијеном или. изгубљеном позицијом. Мало је критичара после Скерли= ћеве смрти који су се са толиком интелектуалном страшћу 60= рили за. своја уверења и схватања, који су крвно осећали неопходност борбе, величину и лепоту те неопходности. Више но и један други критичар тога доба, Ђорђе Јовановић је у стопу пратио развитак наше књижевности, реаговао брзо и ефикасно на еве значајније појаве, тумачио улогу појединих уметника и значај појединих дела, полетном речитошћу бодрио сва прогресивна стремљења, жустром снагом памфлетисте и полемичара изобличавао лажну, конзервативну и реакционарну литературу.