Наша књижевност

Књижевни преглед _ ______- - а 157

звиждуће: пума, 1 ту-ум-бат!“ — да су то речи једне арије из оперете „Лепа Јелена“. Свакако да ће читаоцу бити потребно доста напрезања и довитљивости док дође до правог смисла реченице: „И сад просудите; како је мени, кад видим да после таквих, може се рећи на точку (истезања скупе моје паре: ни дај их овамо, ни издај их онамо — него у помијару. 2 њима!“ (стр. 61). Смисао ове реченице био би: „Како ли је мени кад видим. да је после толике, може се рећи тортуре, мој тешко зарађени „новац, ни пет-ни шест, бачен у помијару!“ Није;у складу са оритиналом. превод (стр. 139) „само упропашћује људе што одуфовлачи“ („народ волокитами да прогулами разорило), што би требало превести: „и довео је народ до пропасти парничењем и дангубљењем“. Не одговара изразитости текста „незаситљивост утробе имањем“ (стр. 413). Можда би било боље превести: „похлепност“. Сасвим је нејасна реченица „Племићке скушиштине и њихове адресе“ (стр. 92). Реч „атресе у овом значењу ни у руском тексту не може

"остати сада без објашњења, акамоли у српском. Требало је дати у фус“

ноти: „поздравно писмо и жеље упућиване цару са племићких скупштина“.

На истој страни није срећно преведено „.„ллирило побуне“. У питању је помегња, забуна, а никако побуна. Исто на страни 102: „читао... упутства лакејског ПРЕ Мислим да је уместо „читао упутетва“ боље: „држао је придике“. Или на стр, 122 „тело можемо поправити потпаривањима неким“: треба: „топлим облогама“. Ширити су скинути са. војничке блузе њи продани тамб где се метал топи“ (стр, 38), уместо — „да се претопе и прераде“. На стр. 255 ,.-толковал с попом“ преведено је: „разговарао уз

: објашњавања с попом“; чини ми. се да је „уз објашњавање“ непотрезно.

На стр. 47 „. _вратнице на подруму се отвориле“ није тачно; јер реч „склеп“ не значи „подрум“ нето „гробница“. Такође на стр: 46 реченица „Осети је да га зној пробија“ (Чувствовал, что его начинает знобитБ..) = „Осећао је како почиње да га хвата језа“. На стр: 49 реченица „доноси оброке од сељака“ без објашњења речи „оброк“ може се код неупућених погрешно умачити. На стр. 196 није тачно „у чин штабног капетана“, јер такав чин уопште није постојао КА а питам — капетан П класе). На стр. 92 тачно. је употребљена реч „кметство“, а на стр. 285 и др. „крепосно право“. Реч „приказчик“ преведена је на стр. 169 као у„настојник“, а на стр. 2710љуправник“ (имања). Уопштте, савремено издање Штчедринових дела немотућео је замислити без опсежних културно-историских и књижевних коментара. Међутим, И. Секулић оставља у тексту без објашњења низ русвих речи; „призживалка“ (готованка у богатој кући), „квитанција“ (призна= ница), псаломшик“ (црквени појац), „узник“ (сужањ), „оброк“ - (годишња дажбина сељака спахији), „без толка“ (без користи, без смисла), „мировни : посредник“ (претставник племића који је решавао аграрне спорове између сељака и спахија после 1861 год.), „судски пристав“ (неправилан превод · речи „становои пристав“ — старештна среске полициске испоставе). Реч „староста“ (сеоски кмет) такође остаје без објашњења, а »бурмистр“ и „земскин“ се преводи, Реч „гривеник“ имамо на стр. 59, а објашњење тек на 152. Руска реч „друг“ преводи се час као „пријатељ“, час као „друг“. На стр. 142 „чашу вотке“ треба — „чашицу“ (ртомка). На јетр. 176 руска реч з„ужин“ преводи се као „ужина“, а треба вечера“. Реченицу „косу му бри-

јачем олиндрати“ (стр. 10) требало је објаснити да се ради о праву спахије Е : у “