Наша књижевност

______ 5 3 — · 5 књижевност

да своје сеаке-кметове даје у војску, где је служба трајала 25 година.

_ „Басуђивање у њој значајно притупело“ (стр. 184) свакако је русизам; на

истој страни реч. „началљство“ погрешно је пеподона као она непорно а

треба. „власти“. 5

Сва овде изнесена запажања, кади о преводима два друга Шчедри-

нова романа; учињена су на основу читања само сриског текста, у коме су

се осећале извесне рапавости, а не на основу систематског упоређивања

превода "са: бритиналом. Јасно је да ове ситне примедбе у великом делу од

= - 421 страна не могу утицати на општу утисак им на вредност превода, уто=“ – лико пре што се могу лако избећи У наредном а

= =

2 = ж от - » 7 = 5 5

– Као други рбман. Салтикова- Ш'чедрина у издању „Просвете“ 1950 -изаштла је „Цошехонска старина. — Чини ми се да у руској књижевности нема дела у коме би мрачна и _Језива „свакидашша. "стварност феудалства и апсолутизма = _ цело наказно лице, а још више наличје тог нечовечног, Пе ропског система — била“ приказана. тако једноставно, јасно, одређеним по___ тезима, а у исто време тако трагично У“ својој скоро документарној непо= средности и тачности. То је ваљда најреалу астилнија слика идиле свирепог спахиског „благовања“. Изабравши појаве типичне за забачена некултурна места у унутрашњости кметске Русије,“ Салтиков је показао праву суштину оног живота-који су њетови гпологети називали „патријархал= : 5 ___ним“. Дубоко захватајући и изобличавајући основе и темеље кметства, њетов разорни утицај — како на господаре- сопственике тако и на „својину“

= кметове, робове — писац је у незаборавним уметничким сликама и карактеристикама оживео читав склоп газдовања и поседовања људи. У књи-

зи се јасно оцртавају два табора, као два света: угњетачи-спахије и "угњетени-сељаци. „На једној страни грамиљивост, стицање, похлепност,

самовоља, на другој — непрекидна одрицања, жртве, невоље и патње по-

"тлачених. Дело. је прожето истинском, несентименталном љубављу према

своме народу и искреним нетодовањем напредног човека и писца чија са-

"вест не: може да поднесе тај систем. Износећи заиста ужасне појединости.

из сељачког живота, Салтикон нарочито издваја кметове који су приша-

"дали сиромашнији ситним поседницима и показује да је „та група у ољ- .

тој маси мученика пролазила најтеже“. Оним читаоцима који не-би били“

ои - еклони да схвате сву страхоту тог живота писац одговара овако: „Не по| ___ ричем да оно што описујем личи на пакаб, али у исто БРеМе тврдим да тај ПА __ пакао нисам измислио. То- су „Џошехонска стара врел емена“ и ништа. више; | = а оонролу УУ И их, ја могу, ставивши руку на срце, да потпишем: звсно

= 5 оригиналу“. 5 – 5 - -

7: Ма да је испуњена сликама прошлости, „Пошехонска старина“ имала | _ је'у своје време (крајем зд-их година прошлог столећа) актуелан значај | јер је својом садржином била уперена против тенденције реакционарних кругова да се врате „добрим старим“ временима“. Шисац се боји да се некако не повампире извесни остаци ,„подле прошлости“ зато што је ропство

оставило тешке трагове у људским душама.