Наша књижевност

капетан) на разним местима преведена је са седам различитих. значења: ·

162 а а __________ —— = – Књижевност.

често прерушује, воли књижевну маску“, и онда се као приповедач по-

јављује нека; измишљена ПИ НОС каб, на пример, пензионисани судски. писар у ИС рис сликама“. Стил гротеске, који се упадљиво осећа у | овом делу, изискује нарочита изражајна средства, која компликују језик.

Поред тога није лако савладати и уједначити терминологију која се односи на чиновничку хијерархију и поседничко-племићки живот царске Русије ХИ столећа са његовим установама и односима. Ту полази читава

лествица чинова и рангова, дужности и звања, положаја, надлештава итд. Задају тешкоћу и специфични обрти и идиоми руског народног и малограђанског товора, као и индивидуализовани језик спахија, паланчана и.

др. Ма да би оштрица Салтиковљеве сатире могла погодити и многе појаве у СЕ ом животу, ипак су средина, људи и атмосфера „Губерниских слика“ далеко од нас. Зато би извесне ствари у српском преводу требало објаснити у напоменама. Овакав какав је; без коментара, текст може да буде јасан само ограниченом броју познавалаца тих прилика.

Тако, не би требало да уђу у српски текст као његов саставни део, речи: -

„орага“, „скит“, „тенериф“, – „гривен' „тривењик“, _„Тилд“, „губерниска.

"управа (надлештво), „три десетине земље“ и др. У преводу М. Царцараче-

вић има неуједначености и недоследности; тако реч „исправник“ (срески

старешина среске полиције (стр. 38), старештина земског суда (стр. =4), сре= ски старешина (стр. 48), старешина суда (етр. 58), срески начелник (стр. 57 и 83), старешина полиције (стр. 317) и шеф полиције (стр. 18). Реч „городничине такође се на једном месту преводи као „шеф. полишпије“ (стр. 25), на другом „управник града“ (стр. 30), затим просто“ „полиција“ (стр. 32). Реч „становои“ преводи се час као „ерески пристав“, час просто „пристав“; чаг „полиписки пристав“: Статскин советник“ час остаје у руском облику, час се преводи као „државни саветник“, што је погрешно. „Староста“ се преводи час као „сеоски старештина“, час као „старешина оттштине“. Реч „за-

~ валинка“ преводи се са „банак пред кућом“ (стр. 12), затим са о

насип око куће“ (стр. 61), са „крају капије“ (стр. 242) и „банак крај куп (стр. 140). Затим, има нејасних речи и појмова, управо таквих који ништа

"не значе на српеком, као што су: „старешина инвалида“ (стр. -109), „дело-

вођа племићке канцеларије“ (стр. 58), „члан“ савета“, „асесор апелације“ (стр. 58), „срески старешина“ (стр. 48), „присудитељ племства (стр. 78), затим „сеоски старешина“ (стр. 344), „парохиски учитељ“. (стр. 262), "„вој=

·_ ник у оставци“ (стр. 140) и др. На страни 805, где се говори о,провинциским

Џечоринима, које „тлође црв“, стоји: „Тај „црв“ их је тесно повезао са спахијама Полежајевим, Сопиковим и Храповицким“. Ово "место није

смело да остане без објашњења јер се овако добија сасвим други смисао.

Ту се код. Шштчедрина крије иронија и игра речи: Полежајев (од глагола

"„лежатђ“), Сопиков- (од „сопетђ — шикати кроз нос-за време сна), Хра-

повицки (од „храпетђе“ — хркати). У овом случају превод презимена у на-

помени био је неопходно потребан јер није у питању неко познанство него“

писац хоће да покаже како су ти Џечорини учмали. Исто је са „државним

саветником Храповицким“ (стр. 102). Сличан случај (стр. 194) са „НастојемЈерофејићем“, сасвим исправно, објашњен је. Потпуно је неразумљива_ ова“

реченица: „У устима свих њих Петроград изгледа као какав младожења