Наша књижевност

166 - - - Књижевност

=

како је тачно преведено : на страни 96; „грецкин орех“ је просто орах, а не „трчки орах“ (стр. 29): уместо „квартовски. надзорник“ треба „полициски писар“ (етр. 39); „железнички проналазач“ не ваља, треба ' „железнички предузимач-штекулант“ (стр. 41); „чиновник особмх псрученин“ није „лични чиновник за трчи-послове“ него „инспектор“ (етр. 45); „рогатина“ (пера ко копље) преводи се са „кама“ (стр. 70). 2:

Винавер преводи презимена, И то иста презимена у истој скаски различито: „Лакомка“ “са „Сладокусац“ (стр. 14) и „Облапорко“ (стр. 124); исто. тако. „Топтвиине преводи се час са „Трапавко“, час са „Брунда“.

У преводу се јављају и русизми: „иду у ногу“ место „укорак“ (стр. 65); „увести у заблуду“, место „довести...“ (стр. 65); „назначио званичне пријеме“, уместо „одредио...“ (стр. 71); „историска руководства“, уместо „уџбеници из историје“ (стр. 71); „средњошколски заводи“, уместо „средње школе“ (стр. 71). = - а

- О и закључак поводом ова четири значајна превода био би тај да је превођење изабраних дела таквог писца-класика као ште је Салтиков-Шчедрин доста тежак и крупан подухват, те би га, можда, било боље радити колективно и срганизовано. Поједини преводиоци требало би да се претходно договоре, да реше извесне ошште проблеме, да

ускладе терминологију, да проуче стил и да се посаветују о најбољем наЈУ, -

чину рада. У ту сврху можда би било корисније да књижевна дела овакве врете издаје једно предузеће и да она имају исту редакцију. То би донело не само олакшање преводиоцима већ би помогло и да се уклоне извесни недостаци које је тешко избећи у тако замашном и озбиљном раду.

Петар МИТРОПАН