Наша књижевност

__АУТОБИОГРАФИЈА“ СТЕВЕ ТОДОРОВИЋА

Српека књижевност, толико ботата у многим гранама свота стварања, веома је оскудна у аутобиографијама и мемоарима. До-тридесетих година. овота века једва да смо имали четрдесет дела ове врсте. 5)) Отада, нарочито за неколико последњих година, њихов број се увећас, али је све то још увек сиромашво с'обзиром на богатство нашег културно-политичког. живота у ХМ и ХХ веку. - –

_ ШМисци наших аутобиографија и мемоара ои су књижевници и политичари. Међу њима ликовних уметника скоро уопште и нема, што је и разумљиво када се знају околности под којима су живели и делали. Свакодневне борбе са неразумевањима средине — која није довољно или никако схватала њихову културну улогу — и новчаним тегобама, начиниле су од њих особе које 67 о себи нерадо говориле и давале податке, а писале семо изузетно — онда када су морале. Стога, неколико кратких аутобиографија наших ликовних уметника-академика — објављених у гтодишњацима Српске академије наука, претставља све што имамо у томе правцу. Изузимајући Шредићеву Аутобиографију“), широко замишљену и рађену прилично ошширно, са доста личних момената, све ове аутобиографије писане су штуро, службеним језиком, и ограничавају се на навођење значајнијих дела и година у животу, без осврта на средину и савременике. Али, и такве какве су. оне претстављају драгоцену грађу за нашу историју уметности. -

У« овоме погледу, међу нашим ликовним уметнипима, изузетак чини Стева Тодоровић (1882—1925), један од најплоднијих и најпознати их сриских сликара друге половине ХИХ века, који је радо сам давао о себи податке и настојао да они буду објављени по часописима и новинама.3) Оставио је иза себе неколико описа свога живота, који су скоро сви са-. чувани и собјављени, тако да је његов живот „добро познат, боље него иједног "нашег уметника“) Шрву своју аутобиографију Тодоровић је саставио 1899 тод. поводом избора "за дописног члана Српске краљевске академије, и она је објављена у Годишњаку СКА ХП за 1898 г., етр. 188207. Сама аутобиографија је кратка — заузима једва: око две и по стране малог формата (167) —— а сав остали простор испуњава списак радова, који је Тодоровић врло брижљиво саставио, а затим, неколико година касније, и допунио на истом месту) Другу, опширну, аутобиографију саставио је Тодоровић у Врању 1915 год. а допунио у Риму 1917 год. Обе ове аутобиографије, заједно са два албума акварела, украдене су му у Славонском Броду 1919 год. Те крађе он се са жалошћу сећа У Додатку своје по4 - -