Наша књижевност

Књижевни преглед а Е - - = 165

ликовати праве грешке које чини преводилец од његове језичке разметљивости. Дотерујући тако Шчедринов језик понекад силом, да би га учинио звучнијим, сочнијим, и свежијим, Винавер га уствари само разводњава и вултаризује. У позитивну страну Винаверовог рада треба убројити познавање руске културне историје прошлог века, што се види и из · превода и из објашњења и примедаба, без којих се Шчедринов текст не може скватити. У преводу има доста грешака које. углавном проистичу. из неправилног тумачења руског текста и љубави преводиочеве према кит=. њастом и „народском“ изразу. Ова. запажања су учињена на основу само _ једног дела Винаверовог превода (отприлике једне нетвртине), и то без детаљног, дословног упоређивања превода са ОРИ Ри а =

Као примере преводиочевог „менотословја“ можемо навести ове елу- чајеве: руски израз „на ус себе намотал“ (запамтио је, узео на ум) Вина= вер преводи „отац му скресао у брк, а син о брк обесио, па само глади брк“ (стр. 22), штто је, свакако, далеко од "Шчедрина; „мр узнаем как Кузљкину тешцу зовут“ (што би, отприлике, значило „видећемо ми бога Ј. окиног“) пре= води се са „па ћемо већ видети нашега бота и сазнати како Јадованову

ташту по имену вичу“ (стр. 65); У реченици „не понимает орел — да и шабаш“ (не разуме орао, и крај) последње три речи преводе се оне мог же, па не може, — па крај“ (стр. 93); или „покривена чаршија = Пазар.

(стр. 108), где је „пазар“ излишан. Тамо где употребљава реч „намет“, пре= водилац не може а да не дода, без потребе, „на вилајет“, што не иде у ТШ'чедринов текст. | — _ Сасвим су погрешно преведене реченице (или делови реченица): "_„рбба в реках повевеласђ“ као „риба се намножила по рекама“, а смисао је обрнут — „рибе је по рекама нестало“ (стр. 23); руску пословицу „за битото двух небитегх далот“ (један бијени вреди колико двојица небијених) Винавер такође преводи обрнуто: „за једног небијеног давали су два бијена“ (сто; 92); израз „продаватђ распивочно и на венос“ (крчмити на мало и на велико) преведен је „нека се крчми у самом локалу, нека се крчми преко' улипе“ (стр. 76); реченица „смотрите как козврлет“ преведена је „тлете како тај само отпоздравља“, а треба: „како се тај шепури“ (стр. 76); израз „благорастворение воздухов“ (идила, благостање) преводи се као „чист зрак“. Шела та реченица (на стр. 77) преведена је погрешно. „Му. жика того естђ не в пример спосебнее бело, нежели вашего брата дворанина“ (тог гепу било је кудикамо џријатније јести него: вас, племиће) преводи се: „гетула ти је онај куд и камо способнији неголи ваша племићска трага“ (стр. 82); „посао све кишти, нема ту мане код њих“, ако то није штампарска грешка, (место ша ле), сонда је сасвим погрешно (стр. 90); исто тако у изразу „васпитавао се најгоре (најпре) у школи кантониа“ (стр. 90); „ни слутио на управу (уместо ступи 00) (стр. 72); „палљца вам в рот не клади“ преведено је „ко би вам ућушнуо прет у уста“, а треба: „ако му прулкиш шрет, он ће целу руку“ (стр. 46); „неловко барашку. __ без прочки“ (тешко је овну без овце) преведено је „мука је јагњету без Правио олравино. (стр. 19); место РСВаИ страх“ = „мотерати сучку“, итд. : „Садок на, о није си врт“ о вештачки басен за 2К0. (стр. 14); „часослов“ (стр. 95) преводи се као „календар“ уместо „часловац“,

4 Књижевност