Наша књижевност

200

— Мотресно је и то кад стари логора: прича новајлији о тајнама овот и суседних логора:

„—= Они димњаци даноноћно бљу= ју прљави дим... Велика фабрика: Ако неко једном буде напесао што се тамо. догађа, сматраће

та сулулим или перверзним ла=жљивцем. Треба само замислити:

већ месецима, годинама, из дана у дан, сваког дана изручују се ова-= мо из свих делова Европе плом= бирани возови. Путнике који су остали у животу постројавају на мртвачком простору пред стани-= цом. Исто као што еу и вас. Мо= же бити, штавише сигурно је, да у овом тренутку на истом месту

"стоје саде други. Од ока издва-

јају оне који изгледају слаби, старизи, и шаљу их улево. Радио

- сам у Биркенау. Наравно нисам.

био у унутрашњем кругу крематоријума. Њему се, редовно, хефтлинг не може приближити, а

ако ипак некот одреде, тај се ви-_ -шше не враћа. Досад је отишло у

дим три милиона људских тела. Чудо је како машине моту да из=

држе. Срећом, компликоване ма=

птине су сигурне. Уосталом знамо; немачка машинска индустрија...“ У низу потресних слика = „наноптикуму. гнојних рана и чирева“ као што се писац изражава, није мање узбудљива ни слика ноћи у дашчари где сваки трећи у-

мире, а ни слика оне јадне берзе

где се скупљају логораши-голаћи да своје бедно парче хлеба од мекиња замеке за цигарету или за учкур којим ће везивати своје прљаве, поцепане логорске чакшире са пругама.

Слике су и иначе сачињене све

од страхоте у овом свету где су,

по писцу, две ствари непознате осмејак и ситост. "Човек се сети и

нехотично Е. Т. А. Хофмана и Е. "А. Поа кад чита о свему што су

кељуди измишљали у петој деце-

Књижевност.

нији ХХ века и како су уживали

у призорима пред којима се леди крв. |

У КЊИЗИ су дате верно све етапе живота логораша, до оне последње, коју је само мали број дочекао у животу — ослобођење.

Хроника је у сваком погледу на-_ писана искрено, без предрасуда, чак ни према самом себи. Зато она и делује врло убедљиво — што је код оваквих мемоарско-хрони-

"чарских текстова битни услов и

најважнија одлика. Свакако да се писцу не може замерити за нату-

"рализам који местимично јаче из"бија у овој атмосфери мокраће, "гноја, ваши и посредног и непо-

средног убијања. Иначе може се рећи да је писац успео да да-пот- ·

"пуно не само атмосферу већ и су-

шттину логора у који су га стрпали нацисти и у коме је проводио најтеже тренутке у пролеће-1945 г. тј. кад је његов завичај 050 већ одавно ослобођен. Н

Књига је заслужила да буде

_шреведена не само на наш језик

као. дело писца из наше земље,

"требало би да се сна пре оведе пре

свега на немачки и итали'ански се обзиром на порекло нацизма и фа=

_ тизма, а онда и ва руке језике

За нас превод овог дела једног мањинског писца из наше земље употпуњује сада већ прилично

__ разгранату мемоарско-хроничареку

и дневничку литературу на нашем језику с темама из прошлог рата; употпуњује је речитим слихама и чињеницама из једне средине која код нас досад није била предмет књижевне обраде.

Књигу“ је течно превео Богдан Читлић.

Мотло би се приметити да је за поједине стране речи. и изразе, којих има ту и тамо, требало дати објашњење и на нашем језику. |

Гвидо ТАРТАЉА

"ЗБОРНИК РАДОВА“ ИНСТИТУТА КЊИЖЕВНОСТИ

Недавно је изишао овај ,зборник радова“ с низом прилога.

У „Зборнику“ је објављено двадесет и четири прилога, поређаних

према епохама историје књижевностих: Неколико речи о проблему класичног од Анице Савић-Ребац; Старо по-