Наша књижевност

Белешке

зориште код Срба од М. кићовићђа: Из старе српске књижевности, четири прилота- В. Радбјичића: Крунисате Илије цријевића У академији Помпонија Лета - од ПЦ. Колендића; Нови подаци за биографију Марина Држића од-Д. Џавловића: Симон Тодорски као учитељ међу Срби“ ма године 1787/88 од Мите Костића: Једно непознато издање прве. которске - штампарије одмМ. Кићовића; Доситеј и Југовић. од Б. Ковачевића; Три од А. Ивиђа; Кнез Милош и Кирил Пејчиновић од Колендића; Везе. Хомерове погзије с нашом народе ном и уметничком епи-

ком ·-од Милоша Ђурића; -О

полиритмици у македонеким народним песмама од Миливоја Павловића; О на-

родној песми „Цар Ду-

кстијан и“ коретитејљ јо= ван“ од А. Савић-Ребац, Песме о најстаријој цпрногорекој историји у „Тј е= ванији - Симе Милути=

нвовића од Н. Банашевића; О-

драз живота у Ључи микрокозма“ од П. Слијепче-

вића: Посвета „Горскога

вијенца“ од. Шоћа: Бранко Радичевић и Јован Илић од У. Џонића: Лаза Кос тик у еј» те кој дри= пломатекој служби од Ж. Младеновића и Алекса Ивић од Б. Ковачевића.

О већини ових радова ми смо товорили приказујући делатност овога Института или изводе које је већ раније саопштила Српска академија наука у извештајима 0 свом раду. (8. Књижевнбст

МЕ, 266—267: ТК, 518—621; ХИ,

- 326—327: в. сем тога и ХП, 649). Овде ћемо се задржати на неколиким радовима који нам се чине да су од интереса и за ширу читалачку публику. ;

Такав је, на пример, чланак дра Мираша Кићовића Старо позориште код Срба, где

прилога.

201

писац, после помена црквених и народних драмских игара, прелази на тумачење термина глумац, позор и позориште, за. које наводи обиље примера из средњовековних српских текстова. Такође су врло занимљиви И. подаци о друштвеном положају средњовековних глумаца и других забављача. = -

"До Шетар Колендић, члан Српеке академије наука, у својој студоји

"Крунисање Илије Цри-

јевића у академији Пом=

понија Лета приказује како

је Дубровчанин ријевић, унук Маскоја Совкочевића, _ главног ризничара у српској деспотовини, тодине 1484 крунисан у Риму због својих латинских стихова и тако постао роеја |ацгеа в. Колендић да= – је врло занимљиву слику ренесансе и атмосферу око професора и песника, чувенота хуманисте Помпонија Лета, који је у то време засновао зкадемију у Биму.

Др Драгољуб Шавловић даје Нове податке за биограФфију Марина Држића на основу једнога сведочења Дожи-

_ћева у Млецима. Држић је, натме, дошавши у Венецију у "депембоу

тод. 1562 обилазио пред смрт богатога трговца Пера Шримовића као свога земљака. Овај Шримовић је живео у дивљем бреку са ћерком свота слуге, којима је оставио тестаментом 2100 дуката. Шрец саму смрт он је под утицајем свота бра= та. хтео да промени тестамент, али га је у томе спречио ропац. Држић је био присутан његовом умирању и зато је после сведочио у парници за обарање тестамента. Божидар _ Ковачевић у огледу Доситеј и Југовић излаже зивот у Београду.и у Србији са време устанка и напоре Ивана Југтовића да у Србији утврди и про-. штири аустриски утицај. Досад сматран као обичан шштијун и дефе-· тист, Југовић из овога огледа из= пази као несуђени вођ аустрофилске странке у Србији. Др_ Аница Савић-Ребап пишући Онародној песми „Цар Дуклијан и крститељ Јован“ налази манихејске, одно-